Daleko od očiju, daleko od srca” — tako kažu za slučajeve kada se zaljubljeni rastaju. Nažalost, udaljenost briše čak i majčinsku ljubav. Bar je to bio slučaj sa mojom majkom. Imala sam samo tri godine kada je mama otišla u Tursku da radi. Naravno, jako sam žalila za njom, ali ona je stalno slala novac i donosila neke bajkovite poklone preko poznanika.
Posle dve godine mama se vratila. To je bilo pravo sreće. Ubrzo se ispostavilo da je mama došla samo da bi se razvela od mog tate. Imala je nekog uticajnog udvarača i planirala je da se uda za njega. Tata je pitao kakvi su njeni planovi u vezi sa mnom. Mama se malo postidela, ali je rekla da me ne može uzeti, jer Faruh to ne želi.
Tata je bio zadovoljan. A ja nisam baš razumela zašto je mama otišla da bude sa nekim strancem Faruhom, koji, pored toga, ne želi mene. Bilo je jako tužno, ali nisam još razumela šta znači potpuni raskid sa majkom. I desilo se upravo to. Mama je otišla i više nismo čuli ništa o njoj. Nije zvala, nije se interesovala za nas.
Samo su za moje rođendane dolazile čestitke preko interneta i 100 evra. Možda bi mi bilo lakše da toga nije bilo. Jer svako podsećanje na nju bilo je i podsećanje da joj nisam bila potrebna. Kada je tata rekao da želi da se oženi, uplašila sam se. Imala sam već deset godina i samo reč “maćeha” je izazivala tugu. Ali maćeha je bila sjajna. Teta Nina mi je dala toliko topline i ljubavi koliko nisam dobila od svoje prave mame.
Čak i nakon što mi je rođen mlađi brat, odnos prema meni se nije promenio. A pre nekoliko dana, mama je ipak pozvala. To je bio šok. Negde je saznala da se udajem i pozvala da mi saopšti da želi da dođe i organizuje moje venčanje svojim rukama, da sve bude na visokom nivou. Zamislila sam nju i tetku Ninu zajedno i shvatila da će njeno prisustvo na venčanju biti potpuno neprikladno.
Nisam želela da prihvatim bilo kakvu pomoć od nje. Tako sam joj i rekla. Mama je počela da priča kako ima dva sina od Faruha, da su oni divni dečaci i da želi da dođe sa njima. To mi nije bilo interesantno. Uostalom, kao i ja. Jer za sve vreme razgovora, nije me ništa pitala o meni, govorila je samo o sebi i svojim željama. Prekinula sam njen monolog i zamolila je da me više nikada ne uznemirava.
