Ljudmila i njen muž Ivan nestrpljivo su čekali rođenje blizanaca. Nakon što su na UZD saznali da će biti dečak i devojčica, kupili su deci roze i plave komplete za izlazak iz bolnice. Došao je dan porođaja, i žena je rodila zdrave blizance. Bila je veoma srećna i zamišljala kako će odnesti decu kući. Sestra pre otpusta je odvela decu na pregled, a kada je donela i vratila decu Ljudmili, žena je pobledela.
– Doneli ste mi tuđu decu.
– Nemoguće! – odgovorila je sestra i pogledala u dokumente.
U međuvremenu, žena je skinula decu i videla da su to devojčice.– Rodila sam blizance: dečaka i devojčicu, a vi ste mi doneli dve devojčice, gde je moj sin? – pitala je sestru žena.
Sestra je bila iznenađena, nije znala šta da radi.
– Vratite mi sina! Ako mi ne donesete mog sina za nekoliko minuta, idem kod glavnog lekara! – viknula je žena ljutito.
Sestra je istrčala iz sobe i otišla negde. Za nekoliko minuta došla je lekarka i donela njenog sina. Ispostavilo se da je majka devojčice preminula tokom porođaja, a dete je trebalo da bude poslato u dom za decu, jer je otac odbio, a drugih rođaka nije imala.
A sestra je slučajno uzela drugo dete. Zaposlena u porodilištu izvinila se mladoj majci. Ljudmila je odlučila da ne podnosi žalbu na sestru, nego da uzme decu i ode kući.Kod kuće, dok je spavala, žena je sanjala devojčicu koju su joj slučajno doneli umesto njenog sina.
Kada se probudila, osetila je da treba da usvoji to dete. Ispričala je mužu o devojčici i rekla da želi da je uzme. Rekla je da sebi neće oprostiti ako ostavi bebu u porodilištu. Ivan je dugo razmišljao, kolebao se, jer već imaju dvoje dece, a sada žena traži da usvoje treće dete. Ali na kraju je popustio i pristao na molbe žene – i sada imaju troje dece: dve devojčice i dečaka.
