Muža sam izgubila pre sedam godina, a sada imam četrdeset dve. Sin i ćerka su već osnovali svoje porodice i odselili se. Nakon njihovog odlaska, život je izgubio boje. Nisam navikla na samoću, ništa mi više nije donosilo radost.
Zato, kada mi je prijateljica ponudila dobro plaćen posao u Italiji, odmah sam pristala. Pomislila sam da je to moja prilika da ostvarim davnu želju – da kupim kuću pored mora. O tome sam maštala još od detinjstva. Sama ta ideja me zapalila, udahnula mi je novi život.
Posao je podrazumevao brigu o 57-godišnjem Robertu, čoveku koji je bio prilično imućan.
Između nas se razvila posebna bliskost.
Robertovo zdravstveno stanje se toliko poboljšalo da je, na moje iznenađenje, uspeo da se istakne i kao muškarac – i ostala sam trudna. To je za mene bilo šokantno otkriće. Prva misao mi je bila da se rešim te trudnoće.
Imam odraslu decu i uskoro ću postati baka – da li mi sada zaista treba još jedno dete? Kako će moji sin i ćerka reagovati? Pored toga, plašila sam se da bi Robertova deca mogla pomisliti da sam namerno zatrudnela kako bih osigurala sebi deo njegovog bogatstva. To nije bila istina.
Međutim, Robert je bio presrećan kada je saznao. Odmah mi je predložio brak i obećao mi siguran i lagodan život. Ali ja i dalje ne znam šta da radim.
