Kati je oduvek želela da joj tata bude pored nje. Gledala je drugu decu kako im očevi pomažu, ispraćaju ih u školu, igraju se s njima i jednostavno su tu. Njen otac je nestao nakon njenog rođenja. Katjina mama, Lena, takođe je odrasla bez oca.
Olenina majka bila je nesposobna. Uvek ju je bilo sramota zbog nje, čak i sada, kada je majka odavno p r e m i n u l a, i dalje oseća stid. U izvodu je pisalo da je u m r l a od smrzavanja u stanju alkoholnog o p i j a nj a. Njena majka je stalno pila, a Olena je bežala od kuće i živela kod majčine sestre.
Tetka je bila jedina bliska osoba Oleni. Tetkin komšija bio je Kolja – dečak koji je pravio probleme u školi. Posle škole Olena je ostala t r u d n a s njim. U međuvremenu, Kolja je završio u z a t v o r u zbog krađe.
Majka je izbacila Lenku iz kuće, pa je ona, s trudničkim stomakom, otišla kod tetke. Tetka ju je, naravno, prihvatila. Nije imala svoju decu, pa je odgajala Olenu kao ćerku, a Katju kao svoju unuku.
Jednom je Katja čula razgovor mame i tetke:
— Koljka se pojavio. Videli su ga na pijaci, često je kod druge tezge, možda radi, a možda opet nešto krade.
— Užas! Trebalo bi da držimo Katju dalje od pijace, da ne sretne svog “tatu”.
Tada je Katja čvrsto odlučila da mora pronaći svog oca. Bila je u drugom razredu i smatrala je sebe dovoljno odraslom. Posle škole otišla je na pijacu do druge tezge. Tamo je bila obućarska radionica, a unutra je radio čika Kolja, tako su ga svi zvali.
Bio je bez jedne noge – to se desilo u r a t u. Čika Kolja je bio veoma dobar i ljubazan, svi klijenti su mu bili zahvalni. Katja je počela da mu nosi pocepane cipele. Često je dolazila, sprijateljili su se. Počeli su mnogo da razgovaraju – čika Kolja joj je pričao bajke, ponekad su zajedno radili domaće zadatke.
Došlo je proleće i bilo je vreme za kupovinu nove odeće.
Lena je morala s ćerkom da ode na pijacu. Tamo im je prišao neki čudan čovek.
— Oho, Olenka, kakav neočekivan susret. Možda da ponovimo naše susrete, ha?
— Odlazi i više mi ne prilazi!
Čovek očigledno nije bio pri sebi – odmah je zgrabio Olenu za ruku. Katja se uplašila i počela glasno da viče. Na poznati glas, iz kioska je istrčao čika Kolja. Svojim snažnim rukama u trenu je odgurnuo nitkova koji je držao Olenu.
Drski čovek hteo je da se obračuna sa čika Koljom, ali kada je video njegovu nogu, odmah mu je bilo jasno da je to čovek koji je prošao r a t.
— Mama, mama, moj tata nas je spasao! – uzviknula je Katja.
Lena je pogledala u čika Kolju, zatim opet u ćerku, zbunjenim pogledom.
— Hvala vam, ali zašto vas Katja zove tatom?
— Zar to nije tako? – začudila se Katja.
Morali su da razjasne situaciju. Ispostavilo se da je Katjin pravi otac bio upravo onaj nitkov koji je zgrabio Olenu za ruku.
U znak zahvalnosti, Olena je pozvala čika Kolju u goste. Brzo su se raspričali, počeli da se šale. Čika Kolja je sve češće navraćao, a za pola godine su napravili venčanje.
