– Daša, ovde ćeš kasnije da opereš, hajde za mnom, obriši pod u kabinetu.
– Daša, zašto ovde još nije očišćeno?
– Možeš li da radiš brže? Ti još ideš iz jednog razreda u drugi, a cela smena se završava. Pa ti si mlada, zašto ne možeš brže da se pomeraš?
To su bile reči koje je Daša svakodnevno slušala na svom novom poslu. Daša je rođena kasnije nego što je to uobičajeno, i bila je malo drugačije dete. Lekari su rekli da treba puno vremena da provode s njom, da stalno razgovaraju, kako bi se razvijala kao i sva druga deca. Tada je njena mama napustila posao i počela da provodi vreme s Dašom, što je zaista pomoglo.
Imali su veoma mnogo zajedničkog, osim posla. Ali najvažnija stvar bila je to što su bili svetli i čisti ljudi, uvek spremni da pomognu i donesu sreću i radost drugima.
Nekoliko meseci kasnije rodio se njihov prvi dečak. Nije pošao u onu elitnu školu u kojoj je ranije radila Daša, jer su deca tamo bila okrutna, a mnoga od njih nezainteresovana i nepristojna. Njihov sin je pošao u običnu školu, a tokom vikenda pomagao je roditeljima sa staricama i starcima.
U školi je Daša učila prosečno, ali je uspešno savladala program. Sanjala je da postane poslastičarka, završila školu, ali je imala problema sa pronalaženjem posla. Stalno su je otpuštali jer je bila veoma spora. Njena mama je teško obolela, a ubrzo je i preminula. Daša je morala da potraži bilo kakav posao, pa je počela da čisti podove u elitnoj školi.
Deca su bila veoma zahtevna, a ponekad i okrutna. Daša je mnogo vremena provodila sa cvećem u hodniku, obrezivala lišće, zalivala, djubrenje i čak razgovarala sa njima.
Školarci su je smatrali ludačkom. Smejali su se, bacali otpatke od olovaka u njenu vodu, čak su nešto stavljali u zemlju do cveća.
Jednog dana Daša je videla oglas da su potrebni volonteri koji bi sedili sa staricama i starcima. Otišla je tamo i nije se pokajala. Provela je ceo večer igrajući šah sa njima, čitajući priče, crtajući i modelujući. Ova vrsta aktivnosti koja je donosila korist bila je baš ono što joj je prijalo.
Brzo su je primetili zaposleni i ponudili joj stalno radno mesto. Daša je napustila školu i počela da radi u tom domu za stare. A onda se desilo čudo – počela je da se viđa sa jednim od zaposlenih, Andrejem, koji je radio u tom fondu.
