Nije mi bilo lako u detinjstvu. Kada sam napunio 10 godina, tata je preminuo. Majka je morala sama da odgaja dvoje dece.
Od malena sam bio nestašan dečak. Mami je bilo teško sa mnom, ali nakon što je otac otišao, trudio sam se da joj pomognem. Brinuo sam o sestri dok je mama bila na poslu.
Sestra Svetlana mi je bila jako draga. Bila je zrak svetlosti u našem teškom životu. Mama je često bila bolesna, ali nikada nije zaboravljala na mene i sestru. Svaki dan smo išli u park na piknik. Sedeli smo na zelenoj travi.
Jeo sam voće, a sestru je mama hranila dečjom kašicom. Išli smo da se igramo na dečjem igralištu. Uveče nam je mama pričala bajke. Obično ih je sama izmišljala. Sestra i ja smo uvek s nestrpljenjem čekali veče zbog zanimljivih priča.
Jednog dana mama je otišla u prodavnicu i nikada se nije vratila. Pre nego što je izašla, rekla je:
– Stas, idem u prodavnicu po namirnice. Pazi na sestru. Ubrzo se vraćam.
To su bile njene poslednje reči. Pre toga ju je jako bolela glava. Kada se nije vratila, uhvatila me panika.
Nisam znao šta da radim. Brinuo sam o sestri, hranio je, kupao. Prošle su dve nedelje. Novca smo ostali bez, a još je i Svetlana obolela. Imala je visoku temperaturu i neprestano je zvala mamu. Nisam mogao da joj kupim lekove, jer nisam znao šta joj treba i u kojoj količini.
Odlučio sam da pozovem hitnu pomoć. Dobro sam znao da nas neće ostaviti kod kuće, već će nas odvesti u dečji dom. Dozvolili su mi da viđam sestru jednom nedeljno, ali ubrzo su mi rekli da je usvojena.
Ja sam bio srećan zbog nje, ali sam tugovao za njom. Posle nekoliko meseci i mene su usvojili. O sestri više nisam ništa čuo. Uvek sam bio siguran da me je zaboravila. Kada su nas razdvojili, imala je 4 godine.
Prošle su mnoge godine. Završio sam univerzitet, oženio se. Dobili smo ćerku, koju sam nazvao po izgubljenoj sestri. Kada je Sveta napunila tri godine, odveo sam je u vrtić. Tamo nas je dočekala jedna devojka.
Odmah sam u njoj prepoznao svoju malu sestricu.
– Sveta, jesi li to ti? – upitao sam, ne verujući svojim očima.
– Stas! – Devojka je potrčala ka meni i zagrlila me.
Ispostavilo se da me je pamtila i čak me je tražila, ali nije uspela da me pronađe. Oduvek je sanjala da me ponovo vidi.
Upoznao sam je sa svojom porodicom. Moja ćerka je bila srećna što je upoznala svoju tetku.
