Tanja sa mužem Antonem u mladosti su otvorili svoju fabriku za proizvodnju sira. Počeli su kod kuće, a posle nekoliko godina uspeli su da se održe na tržištu i obogate.
Tanja je napustila biznis jer je Anton želeo da je vidi kod kuće. Htio je da Tanja stvori udobnost i komfor za njega kada je donosio novac u porodicu. Tanja se budila u 6 ujutro kako bi stigla da pripremi doručak za muža. Devojka je naučila da peče hleb zbog Antona, jer on nije hteo da jede kupovni.
Jednog jutra, kada je muž doručkovao i otišao na posao, do njih je došao porodični advokat. – Tanja, potpiši. – Naredio joj je. Tanja je preletela očima papir i shvatila da su to dokumenti o razvodu.
Anton je napisao da će devojka nakon razvoda dobiti 400.000*i sobu u komunalnom stanu. Tanja je pozvala muža. – Tan, pretvorila si se u ruglo. Ne želim da spavam sa tobom u istom krevetu. A i porodica mi je na strani već godinu dana. Sin mi raste, njemu je otac potreban, pa pakuj stvari i preseli se.
Kada je stigla u komunalni stan, Tanja je još više zaplakala. U sobi nije bilo ni nameštaja, ni tapeta. Hladan pod i zidovi oblepljeni novinama. Tanja je rasporedila pokrivač i legla na pod. Nije ustajala nekoliko dana.
Kada je Tanja odlučila da treba da uzme sebe u ruke, pala joj je na pamet misao o otvaranju svog biznisa. Devojka je ustala i otišla u zajedničku kuhinju. Tamo je pored korpe za veš vrtela simpatična žena, a za stolom je sedeo muž i pio čaj. – Zdravo, ja sam Sonja. Sada smo komšije. Ne izgledas baš najbolje. Muž te napustio?
