Moja mama je bila ljubavnica jednog oženjenog i bogatog čoveka. Kao rezultat njihove romanse rođen sam ja. Otac nam nije pomagao i nije dolazio kod mene. Nismo imali stalni dom, stalno smo se selili, mama je često menjala poslove. Kada mi je bilo pet godina, upoznala je još jednog muškarca i želela da bude sa njim, ali on joj je postavio uslov da će je uzeti ako bude sama. Tako je lako i jednostavno zamenila sina za tog tipa.
Prosto me je dovela kod mog oca, dala mu sve potrebne dokumente. Pozvonila je na vrata njegovog stana, čula kako se otključavaju i pobegla. A ja sam ostao stajati. Vrata je otvorio otac i onemoćio kad me je video. Odmah je shvatio ko sam. Uveo me je u stan. Njegova žena me je dobro prihvatila, kao i njihova deca, ćerka i sin. Otac je prvo hteo da me pošalje u dom, ali njegova žena mu nije dozvolila, rekavši da ja nisam kriv.
Prosto sveta žena. Ja sam prvo čekao svoju rođenu majku, mislio sam da će se uskoro vratiti po mene. A onda sam prestao i počeo ženu svog oca da zovem mamom. Moj rođeni otac nije imao tople osećaje prema nijednom detetu, a kamoli prema meni. Mene je smatrao suvišnim ustima, ali je nastavio da nas izdržava, kao i ostale članove porodice. On je bio veoma despotska osoba. Kada bi dolazio kući, svi bismo se zaključavali u dečjoj sobi i trudili se da mu ne upadnemo u oči.
Njegova žena nije mogla da ode od vladavinskog muža, jer joj on iz principa ne bi dao decu. Samo je godinama trpela sve njegove izlete i napade besa. Naučila je da ga izbegava i kada je trebalo, da pritisne njegov bes, štitila nas od skandala i vikanja. U kući je vladala tišina, znali smo raspored i nismo nervirali oca. Najvažnije je bilo da nismo osećali potrebu ni za čim, a mama nam je davala ljubav i pažnju umesto dve.
I kada je on konačno otišao kod još jedne mlade ljubavnice, svi smo uzdahnuli s olakšanjem. U to vreme već smo bili praktično odrasli. Sestra i brat su završavali školu. Zbog slučajnih okolnosti, bili smo vršnjaci, pa sam i ja pripremao završne ispite u školi. Tako smo bili troje maturanata. Pomagali smo jedni drugima, podstičući se sa predmetima. Svako od nas je sanjao da upiše prestižni fakultet. Otac, iako nije bio nežan prema nama, obećao je da će platiti školarinu i ispunio je svoje obećanje. Uspešno smo upisali i završili, došavši do onih specijalnosti o kojima smo sanjali.
A onda se desilo da je naš otac preminuo. Posle njega je ostalo dobro nasledstvo. Njegovoj poslednjoj ljubavnici nije pripalo ništa – jednostavno nije uspela da ga oženi za sebe. A mi smo svi postali punopravni vlasnici njegove firme i velikih novčanih računa. Nastavili smo da razvijamo biznis. I došao je trenutak kada je trebalo da idemo u inostranstvo, otvorimo filijalu. Odlučili smo da ću ja biti glavni u toj filijali. Predložio sam da povučemo našu mamu – ona je, kao niko drugi, zaslužila da ode u toplu zemlju.
Moja sestra i brat su podržali moju ideju. I evo došao je dan kada smo trebali da krenemo. I tada je iznenada došla moja rođena majka. Prepoznao sam je odmah. Moj detinji pamćenje je upamtilo njen lik na mnogo godina. Odjednom je odlučila da se seti mene, saznajući da idem: „Sine, ja sam tvoja prava majka! Zar si me zaboravio? Postao si tako odrasli. A ja sam tako patila i brinula se kako živiš.
Hajde da konačno živimo zajedno!“ Bio sam šokiran njenom drskošću: „Naravno da te se sećam! Sećam se kako si bežala od vrata, ostavljajući me još malog. I ti mi nisi mama. Moja mama sada ide sa mnom. A tebe ni ne želim da znam.“ Okrenuo sam se i otišao. I ni malo ne žalim zbog toga. Moja mama je ona koja se nije bojala da uzme dete svog muža od strane žene, koja me je odgajala u ljubavi i pažnji.
Ona je sedela sa mnom kada sam bio bolestan, bila je tu kada su mi prvi put slomili srce, smirivala me nakon svađa sa prijateljima, učila me, praštala mi nestašluke i gluposti, trpela moje kaprice u tinejdžerskom uzrastu, nikada nije podsećala da nisam njen biološki sin. Za nju sam postao sin, a za mene ona je postala mama! Drugu nemam! Otišli smo sa njom u drugu zemlju.
Tamo sam upoznao svoju buduću ženu, mama se jako dopala i imaju odlične odnose. Mama nije ometala moju ličnu sreću, naprotiv, odlučila je da sredi svoj život. Upoznala je divnog muškarca, ja sam bio potpuno za. Zaslužila je svoju sreću! Sada mama mnogo putuje, često posećuje svoju decu i unuke. Gledam u njene srećne oči i shvatam – srećan sam što je ona u mom životu. Ona je moj anđeo čuvar!
