Sonja nije mogla da se navikne na pomisao da njene bake više nema. Roditelji devojke su se razveli. Otac je otišao u drugi grad, nikada ga nije videla. Majka je uzela bolesnu, ostala je samo baka koja je preuzela njeno vaspitanje. Sonja je dolazila u stan bake svaki dan nakon njene smrti. Pretraživala je stvari, gledala stare fotografije.
Jednog dana je naišla na pismo koje je bilo namenjeno njoj. „Draga unuko, žao mi je što se ovo desilo, ali moraš da znaš istinu. Tvoja majka Lena, zapravo ti nisi njena biološka kćerka, kao ni ja. Kada je moja kćerka rodila, beba je umrla tri dana nakon rođenja. Lena nije mogla da se oporavi, tada je lekar predložio da kupimo dete. U susednoj sobi je bila majka sa mnogo dece, koja je rodila lepu devojčicu. Dali smo sve pare koje smo imali da bismo te otkupili.
Lekar je zamenio decu. Ne znam kako je tvoja majka reagovala na to, jer smo pobegli. Lena nije mogla da se smiri celu godinu, plašila se. Mislila je da će doći policija i oduzeti te od nas. Na sreću, nije nas našla. Muž Vasa nije mogao da se pomiri sa tim da su kupili dete. Postao je alkoholičar, a Lena je ozbiljno obolela. Tvoje vaspitanje preuzela sam ja. Volela sam te kao svoju, ali mi je žao što ti sada ovo saznaješ. Ako želiš, možeš da potražiš svoju pravu porodicu, mislim da će te oni rado prihvatiti. Imaš trojicu braće i dve sestre“, pisala je baka.
Sonja je pročitala pismo deseti put, kada je muž došao sa posla. Ispričala mu je sve, pokazala na mapi adresu gde živi njena porodica. Sonja je osećala da više neće biti sama. Majka će je zadržati i pružiti joj ljubav koju je zaslužila
Sonja i njen muž Valera otišli su u mali grad, koji ih je dočekao jakom olujom. Došli su do kuće gde su trebali da žive pravi roditelji devojke. Kada su stajali ispred zgrade, Valera nije mogao da shvati kako petoro dece i roditelji mogu živeti tamo. To nije bila zgrada sa stanovima, već komunalni stan. Valera je odlučio da pita portirku o roditeljima svoje žene.
-Da, znam takve. Držite se podalje, oni samo viču i smetaju normalnim ljudima – nezadovoljno je rekla portirkinja.
-A deca? I oni sa roditeljima viču? – sa brigom je upitala Sonja.
-Ne, decu su odveli u dom za decu. Bar će ih tamo nahraniti i obuti – uzdahnula je portirkinja.
Sonja i Valera nisu želeli da ulaze, pa su se vratili kući. Tokom cele vožnje, Sonja je zahvaljivala baki i majci Leni što su je uzele kod pravih roditelja.
