-To nije moje dete, ono se uopšte ne liči na mene, – vikao je Oleg.
-Kako možeš da kažeš tako nešto o svom sinu, pa čak si radio DNK test, zar ti to nije bilo dovoljno?
-A možda si ti njega prevarila, odakle ja da znam?
-Pa odakle meni pare da još i testove falsifikujem?
-Odakle? Tvoj bivši je dao pare da bi mi podmetnuli tvoje dete.
-Oleg, da li uopšte razumeš šta pričaš? Sva deca su takva, na početku se uopšte ne liče ni na koga.
-To je to, ne želim više ništa da čujem, spakuj svoje stvari i da te večeras ovde ne bude, – vikao je Oleg i slamio vrata.
Liza je sela na pod s detetom u rukama. Mali Kirjuša je glasno plakao, verovatno je shvatio da je mama sada tužna. Dečak je plakao, a Liza ga dugo nije mogla smiriti. Kada je dete zaspalo, Liza je pozvala svoju jedinu blisku osobu:
-Bako, on me izbacio. Ne veruje da je dete njegovo.
-Sada ću reći svojoj prijateljici, njen sin će te dovesti do nas. Baka je od samog početka upozoravala Lizu da se ne udaje za Olega. Sve je ispalo veoma nerazumno.
Lizi je bilo 22 godine, upravo se razvela od svog dečka, a u njenom životu pojavio se Oleg. Nije ga volela, samo je želela da pokaže bivšem da nije ni najmanje pogođena njihovim raskidom. Besmisleno, ali šta da se radi. Posle šest meseci su se venčali. A onda je Liza shvatila da je trudna. Za dve sata je došao Nikita, unuk prijateljice njene bake. Pomogao je uplakanoj Lizi da spakuje stvari, dok je on rastavljao krevetac, Liza mu je ponudila kafu:
-Rado ću, ali samo u stanu bake, – rekao je Nikita i nasmešio se.
Od tog dana je češće počeo da posećuje Lizu, kupovao namirnice, odvozio je sa sinom kod lekara. Kasnije su zajedno počeli da šetaju po parku, išli u restorane. Tada je Liza shvatila da je stvarno zaljubljena. Venčali su se, a nakon dve godine Liza mu je rodila devojčicu. Kiril je već porastao i postao potpuna kopija njenog bivšeg muža. Kada je Oleg video sina, jako je zažalio što je sam sebi uništio život.
