Varja se vratila u svoje selo, želela je da vidi rodnu zemlju za kojom je tako žudela. Nigde nije tako dobro kao kod kuće. Varja je bila uspešna vlasnica salona lepote, sama ga je otvorila od nule. A razlog za to je bilo neuspešno ljubav. Varja je bila do ušiju zaljubljena u Kostju, a on u nju. Dok su išli u školu, obećavali su jedno drugom ljubav do kraja života. Kasnije je Kostja otišao u vojsku, a Varja mu je pisala pisma. On je rekao da će odgovore slati na adresu njegove majke, Varja je morala da prikuplja odgovore od njegove majke.
Ali majka Kostje nije volela Varju, bila je previše odlučna i slobodoljubljiva. Nije joj davala odgovore od sina, a sama je govorila da on njoj ne piše. Tako je Varja bila razočarana u Kostju, otišla je u grad i počela da razvija svoj biznis. Dobijala je mnoštvo sertifikata, mnoge nagrade. Samo što je lični život nije mogla da sredi, kao ni Kostja, koji nije mogao da nađe vereniicu. A kada se Varja vratila u selo, odmah su svi u okolini preneli Kostji da je njegova voljena stigla.
Sreli su se slučajno na polju – na njihovom omiljenom mestu.
– Pa šta, Kosta, na moja pisma nisi odgovarao, pisala sam ti svaki dan, a od tebe ni odgovora, ni pozdrava.
– Varjo, pisao sam ti isto često. Posle smrti majke, našao sam svoja pisma u ostavi. Ona ti ih nije davala. Ne znam zašto.
– A ja sam mislila da si me zaboravio kad si otišao.
– Nikada te nisam zaboravio.
Sve su odmah rešili, Varja i Kostja su imali venčanje direktno na ovom polju, njihovom omiljenom mestu.
Celo selo je slavilo.
– Šteta što tvoja majka, Kostjo, to ne vidi, – počela je lokalna baka.
– Čak ni ne znam, ona je uvek bila protiv Vary.
– Zašto to?
– Čak ni ne znam zašto.
– Ali najvažnije je da ste vi srećni, deco moja.
Posle venčanja mladenci su se preselili u grad, tamo gde je Varjin salon lepote. Kostja je našao posao, a posle godine su im se rodile bliznakinje.
