Viktor je jednog večera prišao prodavnici da kupi namirnice i video da zaštitar pokušava da otera prosjakinju. Devojčica u pohabanom odeći bila je još sasvim dete, pa nije mogao da prođe pored nje.
– Zašto je terate?
– Ona svojim izgledom plaši kupce! Imam takav nalog.
Vitya je odveo devojčicu sa strane. Imala je najviše dvanaest godina.
– Zašto prosiš? Hoćeš li da jedeš?
Bilo je očigledno da devojčica nije imala dovoljno hrane, ali samo je odgovorila:
– Novac mi treba za lekove za mamu, ona je veoma bolesna.
– A gde ti je tata?
– Napustio nas je kad sam još bila mala…
Devojčica mu je delovala poznato, neko joj je ličio. Pitao ju je šta joj treba, otišao i kupio sve što je bilo potrebno. Potom je uzeo i dva velika paketa sa hranom.
– Hoćeš li da me ispratiš do vas kući?
Devojčica ga je odvela do stare hruščovke. U stanu, gde je ona živela sa majkom, nije bilo popravki već dugo. Uslovi su bili strašni.
– Mama, dobar ujak nam je pomogao! – radosno je uzviknula devojčica i otišla u spavaću sobu.
On je krenuo za njom i stao kad je video ženu na krevetu. Sa Evom se sreo na univerzitetu. Bila je njegova prva i jedina ljubav, rastali su se zbog gluposti.
Oči Eve su se takođe proširile kad je ugledala Viktora. Eva je izgledala vrlo mršavo i iscrpljeno. On je odmah pozvao bolnicu. Viktor je platio njeno lečenje. Tri meseca kasnije su se venčali. Ljudi koji su sudbinski predodređeni da budu zajedno, na kraju će biti.
