Kada je Anna čula od svog verenika da će za venčani prsten morati da plate pola-pola, želja da se uda je odmah nestala. Iako nije žurila da se uda, nakon što je čula ovo, veoma se uznemirila. Artem je bio dobar i prijatan momak. Nikada to ne bi uradio. Anna je radila i obezbeđivala sebe sama.
Nije pomislila da će za prsten, koji će joj Artem pokloniti tokom prosidbe pred svim rođacima i prijateljima, tražiti da mu vrati polovinu vrednosti prstena. U uznemirenom i šokiranom stanju, Anna se vratila kući. Tokom cele vožnje razmišljala je šta da radi i kako da postupi u vezi sa ovom ponudom. Rekla je Artemu da će sutra doneti svoju odluku.
Došla je kući, a majka ju je dočekala sa veoma dobrim raspoloženjem. Ali Anna je pogledala samo majku i počela plakati.
Sedeći za stolom, ispričala je majci šta je Artem uradio. Majka nije verovala svojim ušima i rekla joj da odmah odbije ponudu i prsten. Takođe joj je podsetila da je Anna davala poklone Artemu i nikada nije tražila polovinu novca, da su zajedno išli na odmor na njihov račun, a tada takođe nije tražila novac od njega.
Anni nije bilo potrebno ni da razmišlja; ako on to radi samo da bi izgledao dobar i pažljiv, kako će onda da žive zajedno posle svega toga.
