Vera je sa ćerkom iznajmljivala stan u staroj, dvospratnoj kući. Živele su na prvom spratu, i zimi je bilo jako hladno. Spavale su u vunenim čarapama i ispod tri ćebeta.
Vera je neprestano tražila posao kako bi mogla da izdržava sebe i svoju ćerku.
U vrlo mladim godinama, Vera se zaljubila i ostala trudna. Otac deteta, čim je saznao da je trudna, odmah je nestao.
Vera nije stigla da stekne obrazovanje i dobila je ćerku Nastju.
Da bi prehranila sebe i svoju ćerku, radila je svuda. Na početku je radila kao čistačica, zatim kao peračica sudova i za svoj rad dobijala novac.
Posle nekog vremena, Vera je počela da radi kao negovateljica. Razumela je da će morati da brine o staroj baki, da joj menja pelene, sređuje kuću i kuva. Ali nije se plašila tog posla, za nju je najvažnije bilo da njena ćerka ni u čemu ne oskudeva.
Tako je stigla kod Marije Nikolajevne.
Upoznale su se i Vera je počela da brine o njoj. Snaha nije želela da vodi računa o svekrvi, a ni muž je nije prisiljavao. Jednostavno je unajmio negovateljicu. Isplaćivao je Veri platu jednom nedeljno – suma nije bila velika, ali je bila prihvatljiva.
Marija Nikolajevna nije mogla normalno da hoda, pa je Vera zamolila njenog sina da joj donese specijalni uređaj kako bi mogla da ustane iz kreveta. Čitala joj je knjige.
Nakon nekog vremena, zamolila je Andreja da kupi Mariji Nikolajevni audioknjigu.
Marija Nikolajevna je bila veoma zahvalna Veri. Sada je mogla da sluša svoje omiljene knjige i da gleda televiziju.
Jednog dana, saznala je da Vera ima ćerku Nastju.
Ona je zamolila Veru da dolazi s Nastjom. Nije imala unuke, a snaha je previše brinula o svojoj figuri.
Od tada je Vera dolazila sa Nastjom. Marija Nikolajevna ju je zavolela i govorila joj da je njena omiljena unuka.
Tako su prolazili meseci.
Jednog dana, Marija Nikolajevna je rekla Veri da u selu, nedaleko od grada, ima veoma lepu kuću. Predložila joj je da ode tamo sa Nastjom na mesec dana i odmori se.
Ali Vera je odbila, rekavši da ne može da je ostavi samu.
Marija Nikolajevna joj je tada objasnila da je sin šalje u sanatorijum na mesec dana, pa je zato i predložila Veri da iskoristi priliku za odmor.
Tada je Vera pristala i, čim je Marija Nikolajevna otišla, ona i Nastja su takođe krenule.
Kada su stigle, bile su prijatno iznenađene – kuća je zaista bila velika.
Imala je struju, gas, kupatilo – sve što je bilo potrebno za udoban život.
Nastji se posebno dopalo. Prosto je procvetala.
Vera je zasadila krastavce i začinsko bilje u bašti, sredila kuću, i tako su započele svoj boravak tamo.
Jedne noći, kada nije mogla da zaspi, Vera je sedela pored prozora, a zatim krenula u kuhinju da popije vode.
Međutim, saplela se i pala.
Za njom se srušio i veliki ormar.
Nastja je spavala i nije se probudila uprkos buci.
Vera je ustala i ugledala kesicu iza ormara.
Izvukla je sve knjige i posteljinu, uzela kesicu u ruke, otvorila je i iznenadila se – unutra su bili stari nakit i kamenje.
Pomislila je da je u pitanju obična bižuterija, pa je sve vratila nazad, sredila kuću i otišla po vodu.
Nekoliko dana kasnije, nazvala ju je Marija Nikolajevna i rekla da su je otpustili iz sanatorijuma i da uskoro dolazi kod njih.
Rekla je da će zajedno provesti toplo letnje vreme.
Stigla je sa sinom, koji je doneo stvari i puno hrane za sve troje.
Vera je primetila da je sin čudno gleda, ali se kasnije opustila i zaboravila na to.
Pred povratak u grad, setila se kesice i ispričala sve Mariji Nikolajevni.
Ova se jako iznenadila i obradovala.
Ispričala je Veri da je to nakit njene bake, prenošen s generacije na generaciju.
Godinama su ona i muž tražili tu kesu.
Vera nije mogla da poveruje u to, pa je nakon povratka odnela jedan prsten na procenu.
Kada je saznala cenu, otrčala je da sve ispriča Mariji Nikolajevni.
Ona joj je tada rekla da može postepeno prodavati nakit kada joj zatreba i da od tog novca kupi sebi stan.
Vera je odbila, ali joj je Marija Nikolajevna rekla da će kuća i sav nakit pripasti njenoj unuci – Nastji.
