Mne sorok p’yat rokiv. V mene ye starsha sestra. Vona zhyve u susidn’omu misti zi svoyeyu rodynoyu. A v ridnomu misti ya zalyshylasya sama.
Zhyvu svoyeyu sim’yeyu, u svoyiy kvartiri.
U nas bula titka. Bezdityna zhinka, yaka duzhe lyubyla poratysya z moyimy dit’my. Osoblivo vona polyubyla moyu molodshu dochku Anyutu. A Anyuta lyubyla titku Mashu navit’ syl’nishe za ridnu babyusyu.
Yakshcho den’ ne bachyla yiyi, to khodyla sama ne svoya.
Moyi dity vyrosly, rozletilysya po svoyikh sim’yakh ta kvartyrakh.
Anyuta, zakinchyvshy universytet, pochala pratsyuvaty i kupyla sobi odnokimnatnu kvartyru v ipoteku.
A ya vyrishyla zabraty titku do sebe. Na toy chas vona vzhe pochala zdavaty i yiy potriben buv dohlyad.
Slava Bohu, u moyikh bat’kiv chudove zdorov’ya, i vony sami mohly dohlyadaty sebe.
Anyuta ves’ sviy vil’nyy chas prysvyachuvala babi Mashi. I koly titka vidchula blyz’ku smert’, perepysala svoyu kvartyru na moyu dochku.
Anyuta vyrishyla, za zhodoyu titky Mashi, pustyty tudy meshkantsiv, shchob yiy bulo lehche platyty za ipoteku.
Misyats’ tomu titky Mashi ne stalo. Na proshchannya z neyu pryyikhaly sestra z dochkoyu.
Ne mynulo y tryokh dniv, vidkoly tilo titky Mashi bulo viddano zemli, yak do mene pryyshly rodychi.
– Mi smo samo na trenutak, – reče sestra. – Samo da uzmemo ključeve od stana tetke Maše.
– Stan pripada Anjuti, ako niste znali. I zašto bi vam ga ona dala? – iznenadila sam se takvoj drskosti.
– Pa, Anjuta već ima svoj stan, a moja ćerka želi da upiše univerzitet ovde. Neće valjda u studentskom domu da živi. Dali biste nam stan, ipak smo rodbina, – reče sestra.
– Zamoliću ćerku, i ona će vam ga iznajmiti jeftinije, – rekla sam.
Ta opcija nije odgovarala mojoj sestri, pa je napravila histeriju. Pokazala sam joj vrata. Ali osećam da ovo nije naša poslednja svađa.
