Prošle godine smo se pripremale za proslavu mamine šezdesetogodišnjice. Moja sestra je predložila da se udružimo i kupimo nešto vredno za jubilarku. Mami su već dugo trebali popraviti zube: nešto da izleče, negde da zamene krunice i mostove. Odlučeno je. Tako ćemo joj pokloniti “holivudski” osmeh. Otišla sam u stomatološku kliniku koju sam znala samo sa pozitivne strane. Malo je skuplja nego druge, ali kvalitet rada je odličan.
Razgovarala sam sa osobljem o obimu i kvalitetu radova. Saznala sam okvirnu cenu. Ispalo je dvesta hiljada. Po sto hiljada od brata, odnosno od sestre. Skupo, naravno, ali jubilej nije svake godine. Kada je sestra saznala koliko će koštati poklon, zamolila je da razmisli. Naravno, i ja sam morala da se dogovorim sa mužem. Ali on nije imao primedbi. U zeta i svekrve su odlični odnosi.
U onim retkim slučajevima kada se posvađamo, mama uvek stane na stranu zeta. – Ne mogu da shvatim, da li si ti moja mama ili njegova? – Odgovaram joj ljutito. Sestra je takođe odobrila poklon, ali je tražila od nas pozajmicu od šezdeset hiljada. – Imam četrdeset. Dodaj još šezdeset za mene, a ja ću ti kasnije vratiti.
Ponovo sam se posavetovala sa mužem. Njegovi odnosi sa mojom sestrom nisu baš najbolji, ali zbog svekrve je muž spreman na sve. Kupili smo sertifikat u klinici i poklonili ga slavljenici. Mama je bila veoma srećna zbog poklona i nije odugovlačila sa odlaskom u kliniku.
Već za tri nedelje, mama je sijala sa belim osmehom. Posle zabave, sestra je došla kod mene i rekla da ne može da vrati dug, jer je sada u teškom periodu. Pokušala sam da saznam rok, ali ona je sve postavila tako da sam ja bila ta koja je njoj dužna. Zatim, skoro godinu dana, “istiskivala” sam od sestre njen dug.
Na moja podsećanja, odgovarala je: “Da, naravno”, pa je povremeno vraćala nešto. Ponekad deset, ponekad petnaest hiljada. Pre dva meseca, vratila je poslednjih dvadeset hiljada. I to sa takvim nezadovoljnim izrazom lica, kao da sam je oporezivala. Za nedelju dana mama ima rođendan. Sestra me ponovo pozvala sa predlogom da se udružimo za poklon. Ali ja više ne želim da imam posla s njom. – Već sam kupila poklon mami, – odbila sam je.
