Posle smrti žene, Ivan je ostao potpuno sam sa svojom ćerkom. Živeli su u selu, u solidnoj kući koja je bila okružena vrlo velikim zemljanim posedom. Priča se desila kada je Nasti bilo 9 godina.
Otac je počeo da primećuje da devojčica često nije kod kuće i da negde šeta. Mogla je biti odsutna dugo vremena, i muž je počeo da se brine. Stvar je u tome što u njihovoj blizini nema komšija i nema dece s kojom bi Nastja mogla da se igra. Kuća se nalazi na samoj periferiji sela.
Počeo je da postavlja pitanja Nasti, ali devojčica je govorila da samo šeta u vrtu. Odgovor mu se nije učinio previše ohrabrujućim, pa je odlučio da proveri sam. Kada je Nastja ponovo otišla iz kuće, muž je odlučio da je prati.
Držao se na određenoj udaljenosti kako ga devojčica ne bi primetila, i krenuo je za njom. Iznenada ga je Nastja odvela do stare kuće koja se nalazila na samom kraju njihovog zemljišta.
Ranije su u toj kući živeli njegovi roditelji. Već 20 godina kuća je bila prazna. Kada je Nastja prišla kući, vrata su se na tajanstven način otvorila. Muž je ušao za njom. Nastja je sedela sa nekom staricom za stolom, na kojem su se nalazili skromni obroci. Žena je prvo bila uplašena i htela je da pobegne, ali muž joj nije dozvolio.
Tada su im sve ispričale. Mariju Igorevnu su deca isterala iz kuće, i ona je ostala na ulici. Došavši do njih, naselila se u staroj kući. Nastja ju je pronašla. Bilo joj je žao stare žene, pa je često dolazila i donosila joj hranu. Ivan je dozvolio ženi da i dalje tamo živi, čak joj je počeo i sam pomagati.
