Aleksandar je gurao ispred sebe kolica. Turobno je gledao oko sebe. Kako je lepo onoj deci koju mame voze. A njegove mrvice, Jaroslav i Jana, nikada neće osetiti majčinu nežnost. Već mesec dana čovek sam brine o svojim novorođenim bebama. Njegova voljena Olenka je preminula na porođaju, ostavivši mu blizance.
Aleksandar je naučio da se nosi sa svim, ali ne stiže ništa. Evo, i danas je izašao napolje, pogledao sebe, a košulja mu sva izgužvana. Nije imao vremena za peglanje. Kada se desila ta tragedija, Aleksandar je uzeo porodiljsko odsustvo na sebe. Tako provodi sve vreme sa decom. To je dobro, ali uskoro će mu ponestati novca i ne zna šta će dalje.
Unajmiti dadilju zahteva sredstva, a otići da radi znači da nema s kim da ostavi decu. Rodbinu nema. On i Olenka su odrasli u sirotištu. Zajedno, otkad Aleksandar pamti. Uvek je štitio malu, krhku Olenku. Kada su odrasli, dobili su jednosobne stanove svaki. Nakon venčanja, preselili su se u Aleksandrov stan, a u Olenkin su se uselili podstanari.
Ti prihodi ih sada spašavaju. Ali deca rastu, rastu i njihove potrebe. Uvek jedne te iste misli kruže Aleksandrovoj glavi. Jednom su mu prijatelji rekli da poznaju ženu koja pomaže onima koji imaju malu decu. Naplata je po satu. Ako hitno treba da izađe, ona može da uskoči – i dali su mu njen broj telefona.
Aleksandar je ubrzo pozvao. Morao je hitno da ode na sat vremena. Ona je došla. Očekivao je stariju ženu, a došla je mlada lepotica, kao sa naslovnice časopisa. Zove se Kristina. Vešto je rukovala bebama, pa je Aleksandar sa lakim srcem otišao obaviti svoje poslove. Morao je da se zadrži, pa je kući stigao tek posle tri sata i nije prepoznao stan.
U sobi je bilo čisto, a iz kuhinje su dopirali prijatni mirisi. Shvatio je koliko je gladan. Kada su seli da ručaju, Kristina je ispričala da je imala porodicu: mamu, tatu i malog brata. Njega je čuvala od pelena, jer je majka rano počela da radi. Jednom, kada je Kristina spavala kod bake, njihova kuća je izgorela. Niko nije preživeo. Baka nije podnela tugu kada je to saznala, pa je i ona ubrzo preminula.
Kristina je ostala sama. Živi u bakinom stanu. A deca su divna. Pitala je da li može sutra da dođe. Kristina je dolazila kod Aleksandra svaki dan. Pomagala mu je, a s vremenom je Aleksandar shvatio koliko mu nedostaje kada nije tu. Jaroslav i Jana smešno su pružali ručice prema devojci.
Jednom je Aleksandar priznao da mu se Kristina sviđa. Devojka je priznala da joj se od prvog dana dopao, zbog čega je i tražila da dolazi. Tim pre što je zavolela i decu. Rekla je da oseća koliko su joj postali bliski.
S vremenom su počeli da žive zajedno. Jaroslav i Jana nisu poznavali drugu mamu, a prema Kristini su se odnosili s dečjom neposrednošću. Tako su se dva usamljena srca našla, a deca dobila mamu.
Tri godine kasnije, Kristina je sa radošću obavestila da je trudna. Njihova porodica će se povećati za još jednog dečaka ili devojčicu. Nije važno, samo da porođaj prođe dobro. Aleksandar je zabrinut. Neće se smiriti dok ne dovede suprugu iz porodilišta.
Aleksandar je ubrzo pozvao. Morao je hitno da ode na sat vremena. Ona je došla. Očekivao je stariju ženu, a došla je mlada lepotica, kao sa naslovnice časopisa. Zove se Kristina. Vešto je rukovala bebama, pa je Aleksandar sa lakim srcem otišao obaviti svoje poslove. Morao je da se zadrži, pa je kući stigao tek posle tri sata i nije prepoznao stan.
U sobi je bilo čisto, a iz kuhinje su dopirali prijatni mirisi. Shvatio je koliko je gladan. Kada su seli da ručaju, Kristina je ispričala da je imala porodicu: mamu, tatu i malog brata. Njega je čuvala od pelena, jer je majka rano počela da radi. Jednom, kada je Kristina spavala kod bake, njihova kuća je izgorela. Niko nije preživeo. Baka nije podnela tugu kada je to saznala, pa je i ona ubrzo preminula.
Kristina je ostala sama. Živi u bakinom stanu. A deca su divna. Pitala je da li može sutra da dođe. Kristina je dolazila kod Aleksandra svaki dan. Pomagala mu je, a s vremenom je Aleksandar shvatio koliko mu nedostaje kada nije tu. Jaroslav i Jana smešno su pružali ručice prema devojci.
Jednom je Aleksandar priznao da mu se Kristina sviđa. Devojka je priznala da joj se od prvog dana dopao, zbog čega je i tražila da dolazi. Tim pre što je zavolela i decu. Rekla je da oseća koliko su joj postali bliski.
S vremenom su počeli da žive zajedno. Jaroslav i Jana nisu poznavali drugu mamu, a prema Kristini su se odnosili s dečjom neposrednošću. Tako su se dva usamljena srca našla, a deca dobila mamu.
Tri godine kasnije, Kristina je sa radošću obavestila da je trudna. Njihova porodica će se povećati za još jednog dečaka ili devojčicu. Nije važno, samo da porođaj prođe dobro. Aleksandar je zabrinut. Neće se smiriti dok ne dovede suprugu iz porodilišta.
