Moja žena i ja bili smo presrećni kada je naša jedina ćerka poželela da posle venčanja živi s nama.
Imamo veliku kuću, zet nam se dopadao, pa nismo osećali nikakvu neprijatnost.
A i dete nam je bilo blizu.
Šta nam je više trebalo?
A vest da će uskoro doći unuče učinila nas je najsrećnijim ljudima.
Posle prvog unuka, rodio se drugi, a zatim još i blizanci.
Moja žena je morala da napusti posao, jer se naša Milana jedva nosila sa decom.
Ali ubrzo je ćerka izjavila da ne želi da bude domaćica i da hoće da se vrati na posao.
I u tome smo je podržali.
Ali problem je bio što je mojoj ženi bilo teško da sama pazi četvoro mališana.
Morao sam da nosim posao kući, da bih joj bar malo pomogao.
Do kraja dana bili smo iscrpljeni, nekad su nam se oči zatvarale usred večere.
Mislite da su uveče preuzimali brigu o deci?
Ništa slično!
Čak i sudove posle večere smo morali da peremo moja žena ili ja.
Milana bi uzdisala i stenjala posle “teškog” dana u kancelariji, ležala na kauču sa laptopom u rukama.
Moja žena joj je najpre suptilno, a zatim direktno govorila da deci treba majčinska pažnja.
Ali Milana je samo odmahnula rukom.
Šta smo mogli?
Nismo mogli da štrajkujemo, pa smo nastavili da nosimo ceo teret kuće i dece na sebi.
Dok jedan događaj nije otvorio oči.
Tog dana zet je zaboravio telefon kod kuće, a na poslu mu je bio neophodan.
Zgrabio sam telefon i istrčao za njim.
I tad stiže poruka.
Od ćerke.
Zabrinuo sam se – šta se moglo desiti, kad smo malopre bili zajedno?
Otvorio sam poruku i kao da me je niko polio hladnom vodom.
Ćerka je govorila veoma ružno o nama.
U početku nisam ni shvatio da nas je upravo ona nazvala parazitima.
A ostalo… o tome neću ni da govorim.
Ništa nisam rekao ni zetu ni ženi.
Jedva sam izdržao do večeri.
A zatim sam za stolom rekao da više ne nameravam da trpim njihovo prisustvo u svojoj kući.
Nastao je haos.
Ćerka je skočila sa stolice.
Moja žena je pokušala da sve izgladi, ali sam rekao:
— Dosta!
Pogrešno smo vaspitali svoju ćerku, ako nas je, dok joj služimo, nazvala parazitima.
E pa nećemo više parazitirati.
Put vam je otvoren.
Sad žive kod tašte i tasta.
Siromašnoj ženi mora da spava u kuhinji, jer imaju stan, a ne privatnu kuću.
U početku nam je bilo teško bez unuka, posebno mojoj ženi.
Ali onda su je ponovo pozvali na posao i život je počeo da se vraća u normalu.
Sada žena insistira da se pomirim s ćerkom.
Ja nemam ništa protiv, ali prvo mora da se izvini.
Inače – nikako.
