Nedavno mi se desila čudna situacija, od koje sam jednostavno poludela, nisam mogla da se suzdržim i rekla sam nekoliko reči toj ženi. Moj muž i ja smo odlučili da malo prošetamo, uzeli smo ćerku, sina i otišli u park da šetamo.
Moja ćerka je ponela sa sobom roze kolica i svog lutka, i eto Irinka je želela vode, moj muž je rekao da će ići sa ćerkom da kupi vode. Ja sam sa sinom čekala njih, sedeći na klupi. Dok smo čekali, sin je uzeo ćerkinu kolica i počeo da se igra, pričali smo, postavljao je mnogo pitanja, i eto, prišla nam je neka žena i počela da me sramoti.
-Kako ti nije sramota, sediš mirno dok tvoj sin igra sa rozim kolicima. Da li vam je teško da mu kupite auto da se ne igra tuđim kolicima, – rekla je žena.
-Izvinite, ali (M/V), prvo, to je naša stvar koju igračku da damo detetu, drugo, to su kolica moje ćerke. Muškarci treba od malih nogu da se vaspitavaju tako da treba da pomažu slabijem polu, – odgovorila sam.
Počeli smo da se svađamo, stvar je došla do toga da je počela da viče na mene, podigla je ton, ja sam joj ljubazno rekla da nema pravo da nameće svoje mišljenje. Počela je da priča da to nije muška stvar, da treba da naučimo da muškarac mora da zna šta je muški, a šta ženski posao.
U tom trenutku je moj muž došao sa ćerkom, i pre nego što smo otišli, ljubazno sam joj rekla da ostajem pri svom mišljenju i da ne treba da nameće svoju tačku gledišta drugima. Moj muž je stajao i gledao mene i tu ženu, i u takvom raspoloženju smo otišli da se šetamo.
