U starosti čovek najviše treba društvo i razgovor. Oni su već proživeli ispunjen život, a sada žele mir, toplinu i brigu svojih najbližih.
Ali nisu sva deca spremna da brinu o svojim starim roditeljima. Ne osuđujemo nikoga, već želimo samo da ispričamo jednu kratku priču.
Jednog dana, sin je odlučio da mu je otac suviše star i da opterećuje porodicu. Odvezao ga je u dom za stare. Kada se vratio kući, njegov petogodišnji sin ga je upitao:
— Jesi li zapisao adresu gde si odveo deku?
— Želiš da ga posećuješ?
— Želim da znam gde ću tebe odvesti kada ostariš.
Ova priča nas podseća na to da sudbina naših roditelja može jednog dana postati i naša. Volite svoje roditelje!
