Ja, kada sam upoznala Olega, odmah sam se zaljubila u njega. Pre njega nisam imala muškarce, činilo mi se da je on moja sudbina. Već posle pola godine venčali smo se. Mama nam je dala jednosoban stan, s tim da ćemo ga osloboditi za 7-8 godina, jer ima još jednu mlađu ćerku i želi da proda stan i podeli novac između nas dve. Složili smo se s Olegom s tim uslovima.
To je bio tek početak. Organizovali smo venčanje i podelili troškove na pola. I tog istog dana, posle venčanja u matičnom uredu, Oleg mi je rekao da će budžet biti odvojen i da svako treba da doprinosi jednako.
Naravno, to me je zbunilo, jer on zarađuje duplo više od mene. Nije davao ni četvrtinu svoje plate za komunalije, dok sam ja gotovo celu svoju platu davala za to. Novac koji bi nam ostao trošili smo na lične potrebe. Meni ništa nije ostajalo i morala sam dodatno da radim, dok Oleg nije, jer je radio u firmi svog ujaka.
Ubrzo su mojoj mami bile potrebne pare jer je ostala bez posla, pa me je zamolila za pomoć. Dala sam deo plate za komunalije, a ostatak majci.
Oleg nije ni pomišljao da mi pomogne. Nije se svađao, samo je izjavio da za mesec i po idemo na more na odmor. Naravno, kao i uvek, svako plaća za sebe. A ja nisam imala novca. I on je otišao bez mene.
Sve me je to povredilo – živeo je u mom stanu i govorio o odvojenom budžetu, otišao je na odmor bez mene i nije se ni zamislio nad tim. Spakovala sam njegove stvari i odnela ih u kancelariju kod njegovog ujaka.
Neka traži drugu, ja više ne nameravam da radim do iznemoglosti da bih plaćala njegove račune i gledala kako se oblači u najbolje stvari, dok ja štedim kako bih nekako pregurala do sledećeg meseca.
