Olja je išla zadovoljna s posla. Ujutro je sve bilo kao i obično: ustala je ranije od svih, pripremila doručak, nahranila muža i ćerku. Nakon što je ispratila ćerku u školu, otišla je na posao. Prošla je samo sat vremena, kada je sekretarica šefa nazvala i rekla da je šef hitno poziva. Olja se malo uplašila. “Nema razloga da je grdi, valjda, ali zašto je onda poziva?”, mislila je.
– Olja Vladimirovno, sedite, – rekao je Igor Konstantinovič mirnim glasom. – Imam važan razgovor sa vama, od kojeg zavisi vaša dalja karijera.
Olja je zbunjeno gledala u šefa. U glavi su joj se rojile razne misli. Radila je u ovoj firmi već sedam godina, i čak kada su je unapredili na poziciju šefa odeljenja, Igor Konstantinovič je nije pozvao. “Znači, želi da me otpusti, – mislila je, – iako je ovaj mesec moj odeljenje radilo odlično.”
– Olja Vladimirovno, nemojte se plašiti, – već s osmehom rekao je šef.
– Već dugo vas posmatram kao zaposlenog; naravno, sviđa mi se kako nalazite pristup podređenima. Poštuju vas, ali se plaše. Takođe, rade sve odlično i čekaju pohvalu od vas. Meni se jako sviđa ova strategija i taktika. Za tri nedelje odlazi Igor Viktorovič, moj zamenik. Preseliće se sa porodicom u drugi grad. Hteo bih da vam predložim njegovo mesto. Šta kažete?
Olja nije mogla reći nijednu reč od šoka, samo se nasmešila.
– Vidim da se ne protiviš. A pre nego što on počne da vam preda poslove, želeo bih da predložim da odete na odmor na nekoliko nedelja. Naravno, odmor će biti plaćen. Neka dva, tri meseca uživate, a zatim za nedelju dana preuzmite sve poslove. Dogovoreno?
– Naravno, – Olja je odgovorila potvrdno. Ali želela je da skače od radosti kao mala devojčica! Međutim, bilo je nemoguće to pokazati.
I sada je išla kući. Povodom toga odlučila je da prošetaju peške kroz park i uživaju u prirodi. Poslednjih dana mnogo je radila i nije imala prilike da se opusti i prođe bezbrižno. Hodala je i razmišljala o tome gde bi mogli da odu na odmor ovog leta. Pre toga su želeli da odu u Tursku, ali sada sa novim položajem i njenom platom mogli bi otići na ostrva o kojima su mnogo čitali sa ćerkom. Kod kuće nije bilo nikoga. Muž je bio na poslu, a ćerka Olena još nije stigla iz škole. Olja je odlučila da pripremi nešto posebno povodom toga i otišla u prodavnicu. Kupila je mnogo poslastica. Srećna je išla kući. Već kod ulaza srela je komšinicu.
– Olja, šta nisi na poslu? Otpustili te ili šta?
Olja je odlučila da ne govori komšinici o unapređenju.
Ta i tako stalno je gledala sa zavišću na njihovu porodicu, a bilo je i razloga za zavideti: srećna porodica koja živi u svom stanu, lepa kola, beba-sitnica ima dadilju, na odmor idu u inostranstvo. Zbog toga je Olja klimnula glavom i pokušala čak da napravi tugu na licu. I otišla je kući. Ušla je u stan i nasmejala se.
Na ručak je došla ćerka, Olja ju je nahranila ručkom, i počele su da se pripremaju za večeru. Viktor je dolazio umoran s posla. Ne, nije mnogo radio, samo je danas morao stvarno nešto da radi, a ne da sedi tako, čitajući vesti na računaru. Radio je kao sistem administrator u maloj firmi. Tamo nije bilo mnogo računara, a i kvarili su se retko, a danas je jedan crkao. A toliko je hteo da sedi i čita recenzije o novoj igraćoj konzoli! Već je razmišljao kako će saopštiti Olji da je vreme da je kupi. Dobra je ona zarađivala.
Mogli su sebi to da priušte. Ali ona je stalno tvrdila da treba da kupi novu postelju za ćerku. Ali ništa, on zna kako da je ubedi. Parkirao je auto, izašao i otišao kući. Ispred ulaza je sreo komšinicu. – Ide doma jedini hranilac, – lukavo je rekla. Viktor ju je upitao pogledom, a ona je nastavila: – Danas sam videla tvoju Olju. Rekla je da su je otpustili s posla. A ti nisi znao? Olja je videla auto.
Znači, uskoro dolazi voljeni, i ona će mu reći srećnu vest. Viktor je ušao i nije joj dao da kaže nijednu reč. – Kako to da o tvom otkazu saznam od komšinice? Olja je želela da prigovori i kaže istinu, ali je odlučila da sačeka. – Viktore, pa ti si mi tol’ko puta govorio da treba da idem s posla i da se bavim detetom, jer Olenka vidi dadilju više nego mamu. Da, Viktor je to govorio, ali nije ni pomišljao da će se ona na to odlučiti.
Viktor se nasmešio: – Da, naravno, draga, samo mi je bilo žao da to saznam ne od tebe, nego od komšinice, – i otišli su u kuhinju. Viktor je sedeo i razmišljao da će morati da sačeka sa pitanjem o novoj konzoli. A uskoro izlazi i novi pametan telefon. Moraće za sada da se oprosti od sna. Olja je primetila da je muž zabrinut, iako je pokušavao da se smeši.
Ali ako je već započela svoju igru, moraće da je nastavi. Prošla su tri dana. Olja je kuvala u kuhinji, bavila se čišćenjem, radila domaći sa ćerkom i šetale su u parku. Samo je Viktor sa svakim danom postajao sve mračniji. Za večerom je pitao: – Olja, zar ti nije dosadno kod kuće? Možda tražiš neki posao? – Ne, ne želim, – rekla je Olja. – Sada sve stignem! Sada imam vremena za život, nigde ne žurim. Ti radiš kod nas. Sledećeg dana Viktor je poslao Olji neka linkove na mesindžer.
Otvorivši ih, videla je da su to oglasi za posao. “Evo znači kako”, pomislila je, a u odgovoru je napisala da će sigurno poslati CV i zamolila Viktora da kupi namirnice sa spiska. Sada je Viktor shvatao da počinje da se ljuti. Sad čak i on mora da kupuje namirnice! Došao je kući i doneo paket. – Olja, ako budem svakog dana ovako kupovao namirnice, neću imati novca ni za benzin, – rekao je Viktor, ne skrivajući ljutnju.
– Ništa strašno. Ići ćeš metroom ili autobusom. Tako ćemo uštedeti. – Ne, Olja, ti ćeš da ideš na posao, pa ćemo zarađivati. Da li si poslala CV? – Da, poslala sam, ali svuda su mi odbili. – Dobro, sutra ću da nastavim da ti tražim. Sledećeg dana Viktor je pozvao: – Olja, skoči! Našao sam ti super posao, već sam te zakazao za intervju, stižem po tebe za sat vremena. Olja nije skočila; još više se rastužila.
Za sat vremena muž je došao, i oni su krenuli. Viktor je ostao u autu, a Olja je ušla u poslovnu zgradu i odlučila samo da sedi negde. Posle sat vremena izašla je. – Pa, šta? – nervozno je pitao Viktor. – Ništa, – mirno je odgovorila Olja. – Tamo su uzeli nekog drugog, koja ima veze. Viktor je vozio auto i jedva suzdržavao ljutnju.
Po dolasku kući, i čim je zatvorio vrata, počeo je da viče, kako mu je dosadilo da vuče celu porodicu na sebi, kako oni sede na njegovoj grbi, kako je za nedelju dana mogla da nađe posao. Olja je odnela njegovu torbu i rekla: – Idi. Viktor je stajao zbunjen. – Pa kome ćeš ti biti potrebna? Bez posla, a još i sa detetom! I neću vam davati pare! – Idi, nisu nam tvoje pare potrebne.
Mi sa ćerkom možemo lepo da živimo i bez njih. Kao što smo i ranije živeli. A stan mojih roditelja je bio i pripao je meni u nasledstvo. Evo ti tvoje sitnice. Viktor je pokušao da viče još nešto, ali sve je bilo uzalud. Otišao je i zamišljao kako će mu žena već sutra zvati i moliti ga da se vrati. Ali to se nije desilo.
Sledećeg dana Olja je podnela zahtev za razvod, a mesec dana kasnije slučajno je srela svog bivšeg muža u svom kancelariji. Došao je na intervju i iznenadio se kad je video ženu u kancelariji zamenika direktora firme. – Pa ti si dala otkaz! – Kao što vidiš, nisam. Šalila sam se, – smejući se, odgovorila je Olja. – A posao na koji si došao, već je zauzet. – Kime? – Pa kim god iz reda u hodniku, – i pokazala na vrata.
