Pre dvadeset godina, mali četvorogodišnji dečak je bio ostavljen sam kod kuće. Dete je plakalo ispred vrata dok komšije nisu shvatile da nešto nije u redu. Ispostavilo se da je otac napustio sina i otišao iz grada zauvek. U stambenoj zgradi su već drugi dan ljudi čuli kako dečak plače.
Prvo nisu obraćali pažnju na dečakov plač, misleći da samo plače, ali kada su čuli plač i noću, i sledeći dan, komšije su shvatile da nešto nije u redu.
Kucali su na vrata, želeli su da pozovu dečakovog oca, ali im niko nije otvorio, pa su pozvali policiju. Posle trideset minuta, policajci su došli, slomili vrata i ušli u stan. U hodniku je sedeo mali dečak i plakao. Olekseja su odvezli u bolnicu, gde su ga doveli u red i nahranili. Nekoliko dana je bio u bolnici; dečak je bio iscrpljen jer nije jeo dva dana.
Očevog deteta nisu uspeli da pronađu, a njegova majka je umrla tokom trudnoće, pa je dečak bio smešten u dom za decu. Priča o napuštenom detetu brzo se proširila po gradu i mladi par je želeo da ga usvoji. Prvo su dolazili u dom za decu i donosili mu igračke i slatkiše, a potom su ga usvojili.
Oleksej je imao problema sa razvojem: bojao se ljudi, stranih zvukova i nije znao dobro da govori. Ali posle godinu dana, dečak je sustigao svoje vršnjake u razvoju. Bio je veoma poslušan, vaspitan i uvek je slušao roditelje. Posle škole upisao je univerzitet i studirao novinarstvo. Počeo je da radi na televiziji kao voditelj i postao veoma poznata ličnost u svom gradu.
Imao je veoma lepu dikciju i izgovor, kao i lep izgled, pa su ga počeli pozivati u razne radio i TV projekte; vodio je mnoge emisije i koncerte. Jednog dana želeo je da se sretne sa svojim biološkim ocem, kojeg nije video dvadeset godina.
Nekada ga je napustio ostavljajući ga u stanu kad mu je bilo samo četiri godine. Sada je muškarac saznao da je njegov sin odrastao i postao poznat voditelj — pa je želeo da ga vidi. Dečko je odlučio da ne komunicira sa biološkim ocem.
On smatra da sada već ima prave roditelje koji su ga odgajili, i da muškarac koji ga je napustio nije vredan pažnje — i ne želi ništa da zna o njemu. A šta vi mislite, da li je Oleksej postupio ispravno?
