Vozio sam se autobusom na predavanja. Na jednoj od stanica u vozilo je ušao muškarac od oko 50 godina, jedva se držao za rukohvat. Isprva sam pomislio da je pijan, ali nije bilo tako.
Izašli smo na istoj stanici, postao sam radoznao, pa sam odlučio da ga pratim. Hodao je teturajući se.
Prišao sam mu i upitao:
— Izvinite, da li vam je loše?
Čovek me pogledao izgubljenim očima. Nesumnjivo mu je bilo loše.
Dok sam razmišljao šta da uradim, on je pao na zemlju. Pokušao sam da ga osvestim, ali me nije čuo. Ljudi su prolazili pored, kao da se ništa ne dešava.
Brzo sam pozvao hitnu pomoć, koja je stigla na vreme. Lekar mi je zahvalio, jer da nisam pozvao hitnu, ishod je mogao biti koban.
Obavio sam svoju dužnost i krenuo na fakultet.
Živeo sam sam s majkom. Oca nikad nisam imao, a majka je radila kao čistačica. Pomagao sam joj da čisti sneg kada se pored nas zaustavio skupi automobil.
Elegantna žena je otvorila vrata i prišla nam.
— Vi ste Ilja? Vaše podatke mi je dao lekar. Spasili ste život mom mužu. Rekao mi je da bi, da niste pozvali hitnu pomoć, on mogao umreti.
Pružila mi je kovertu s novcem i otišla.
Tim novcem sam pomogao majci da otplati kredite.
Ova priča mi se duboko urezala u pamćenje.
You said:
ChatGPT said:
Сերբերեն (լատինատառ տարբերակով)
U glavi su proleteli svi ciljevi prošlih priprema, cveće, automobili, pozivnice, izbor restorana, spisak gostiju. Na sve to otišla su cela tri meseca života i mnogo para. Ali venčanje se bližilo kraju, vreme je bilo neuhvatljivo. Po planu, sutra treba da stigne minibus i odveze sve zainteresovane na dva dana u odmaralište. Zbog godina, zdravlja, zauzetosti, sutra će ljudi biti znatno manje.
— Kolja, a gde je Paška?
Na Julkin poziv se okrenuo Kolja, njihov kum i Paškin drug.
— Em… — Kolja je zamucao. Nije video kad je Julija izašla napolje. — On je verovatno otišao u salu, ili možda do toaleta.
Po nesigurnim rečima, po Koljinom oklevanju, Julija je odmah shvatila da nešto nije u redu. Oštro se okrenula i krenula ka sali. Ulaz je bio samo jedan, nije mogla da promaši Paška. Kolja je pojurio za njom. Nekim šestim čulom zatvorila je vrata za sobom i zaključala ih.
— Paša! Paša, Paša!
Glasna muzika je gušila njen vrisak. Konobari su već sklanjali sve sa svečanog stola.
— Paša!
Iz nekog razloga, misao joj je proletela kroz glavu – da je njen tek venčani muž jednostavno otišao sa venčanja. Ali kako? Već je kasno, venčani list je kod nje.
Julija je nastavila da traži muža.
— Paša!
Zavirila je u toalet, nikoga. Zatvorila vrata i odmah ih ponovo otvorila. Neko šuškanje iz krajnje kabine, i zvuci. Julija je krenula napred i silovito povukla vrata poslednje kabine.
Brava na plastičnim vratima ispala je pred njene noge. I tada – prizor: njen muž i ona devojka, voditeljka koju su zajedno birali iz stotine oglasa.
Sve što je mogla da uradi bilo je da ga udari prljavom WC četkom u lice. Julija se okrenula na štiklama i vratila u salu. Na stolu je stajala kutija s novcem.
You said:
ChatGPT said:
Сերբերեն (լատինատառ տարբերակով)
Julka je ćutke uzela kutiju, svoju torbicu s pasošem i venčanim listom. I bocu šampanjca. U opštoj veselosti i gužvi niko nije obratio pažnju na njene pokrete. Na izlazu je udarila Kolju, koji je još uvek pokušavao da uđe unutra. Hvatala ju je za ruke, pokušavala nešto da kaže, ali Julka ga je silovito odgurnula. Ispred restorana zaustavila je auto.
— Možeš li me odvesti do stanice?
— Ti si mlada koja beži?! Odvešću te.
— Pa, ne baš, vidiš da me niko ne juri previše.
Na pragu restorana Kolja je mahao rukama. Paške nije bilo na vidiku – još uvek nije uspeo da obuče pantalone ili da smisli kako da se pojavi pred svojom ženom.
— Jednu kartu do prestonice.
Devojka na šalteru železničke stanice začuđeno je pogledala Julku.
— Imamo samo bočno mesto, plackart. Da li vam odgovara? Voz kreće za manje od sat vremena.
— Odgovara.
Julka je sedela na peronu i pisala SMS majci. Neka se roditelji ne brinu, a ostali… neka idu kvragu.
U vozu je Julka pila šampanjac. Putnici su raspoređivali svoje stvari, spremajući se za dugačko putovanje. Ko bi rekao da će se današnji dan ovako završiti?
Krupna kondukterka, shvativši da se devojci desilo nešto loše, donela joj je „dežurne“ gumene papuče, razvučenu majicu i šorts. Uvenule ruže i dalje su virile iz njene kose.
Nekada davno Julka je želela da radi kao sekretarica u velikoj kompaniji, da dočekuje i ispraća važne goste, a uveče šeta Knez Mihailovom ulicom. Možda je sada pravo vreme za to?
U svakom slučaju, oprostila se sa svojim rodnim gradom. Besmisleno, iznenada, ali tačka je stavljena.
Iza prozora su promicala mala sela i beskrajne stepe. A ispred je čekao novi, nepoznat život. Vreme je da napiše novo poglavlje.
You said:
ChatGPT said:
…я миттєво кинувся до нього, намагаючись зрозуміти, що сталося.
— Чуєте мене? — закричав я, легенько потрясши його за плече.
Він не відповідав. Дихання було поверхневим, майже непомітним. Серце калатало в грудях, але я змусив себе зосередитися.
Швидко набрав швидку допомогу і описав ситуацію.
— Залишайтеся з ним, ми вже їдемо! — почулося у відповідь.
Я оглянувся навколо — кілька людей вже підходили ближче.
— Допоможіть! Він знепритомнів! — звернувся я до перехожих.
Хтось приніс пляшку води, інший запропонував перевірити пульс.
Мені здавалося, що секунди тягнуться вічність, але ось чути сирену.
Лікарі швидко взяли ситуацію під контроль.
— Ти молодець, що не залишив його одного, — сказав один із них, кидаючи на мене схвальний погляд.
Я відчув полегшення. І зрозумів: ніколи не варто проходити повз, коли хтось потребує допомоги.
You said:
ChatGPT said:
Vozio sam se autobusom na predavanja. Na jednoj od stanica u vozilo je ušao muškarac od oko 50 godina, jedva se držao za rukohvat. Isprva sam pomislio da je pijan, ali nije bilo tako.
Izašli smo na istoj stanici, postao sam radoznao, pa sam odlučio da ga pratim. Hodao je teturajući se.
Prišao sam mu i upitao:
— Izvinite, da li vam je loše?
Čovek me pogledao izgubljenim očima. Nesumnjivo mu je bilo loše.
Dok sam razmišljao šta da uradim, on je pao na zemlju. Ja…
You said:
ChatGPT said:
Ravnodušnost ljudi plaši: čoveku je pozlilo nasred ulice, ali sam samo ja prišao.
You said:
ChatGPT said:
Vozio sam se autobusom na predavanja. Na jednoj od stanica u vozilo je ušao muškarac od oko 50 godina, jedva se držao za rukohvat. Isprva sam pomislio da je pijan, ali nije bilo tako.
Izašli smo na istoj stanici, postao sam radoznao, pa sam odlučio da ga pratim. Hodao je teturajući se.
Prišao sam mu i upitao:
— Izvinite, da li vam je loše?
Čovek me pogledao izgubljenim očima. Nesumnjivo mu je bilo loše.
Dok sam razmišljao šta da uradim, on je pao na zemlju. Pokušao sam da ga osvestim, ali me nije čuo. Ljudi su prolazili pored, kao da se ništa ne dešava.
Brzo sam pozvao hitnu pomoć, koja je stigla na vreme. Lekar mi je zahvalio, jer da nisam pozvao hitnu, ishod je mogao biti koban.
Obavio sam svoju dužnost i krenuo na fakultet.
Živeo sam sam s majkom. Oca nikad nisam imao, a majka je radila kao čistačica. Pomagao sam joj da čisti sneg kada se pored nas zaustavio skupi automobil.
Elegantna žena je otvorila vrata i prišla nam.
— Vi ste Ilja? Vaše podatke mi je dao lekar. Spasili ste život mom mužu. Rekao mi je da bi, da niste pozvali hitnu pomoć, on mogao umreti.
Pružila mi je kovertu s novcem i otišla.
Tim novcem sam pomogao majci da otplati kredite.
Ova priča mi se duboko urezala u pamćenje.
You said:
ChatGPT said:
Završio sam školovanje i počeo da radim u MUP-u za vanredne situacije. Majka je bila ponosna na mene.
— Ti si moje najveće bogatstvo. Odrastao si u pravog čoveka. — govorila je majka sa osmehom.
Upoznao sam devojku i bio spreman da se oženim njome. Prvo sam je upoznao sa majkom. Moja Margarita joj se odmah dopala. Lepota, pamet i vaspitanje – njeni roditelji su se zaista potrudili.
Došao je red da ja upoznam roditelje Margarite. Kada me je njen otac ugledao, ostao je bez reči. Njena majka se samo nasmejala i zagrlila me.
— Margarito, sećaš li se priče o mladiću koji mi je spasao život? Tada sam žurio na posao. Auto mi se pokvario, pa sam odlučio da koristim gradski prevoz. Pozlilo mi je, srce me steglo i izgubio sam svest. On je stao, pozvao hitnu i nije me ostavio samog, — govorio je njen otac s osmehom na licu.
Bili su srećni što smo se, posle toliko godina, ponovo sreli.
