Baka je polako odgrizala kobasicu gutajući suze.
Ispred vrata supermarketa stajala je starica. Mladić je izašao kroz vrata, prišao joj, spustio pored njenih nogu dve torbe pune namirnica i ponovo ušao u prodavnicu.
„Oj, sine, hvala ti, kuda ideš, ne treba mi više ništa.“
Ali mladić je nije čuo. Nakon nekoliko minuta izašao je ponovo i pružio joj još jednu kesu. Žena ju je uzela i rekla:
„Sine, mnogo mi je svega ovoga, ne mogu sve ovo uzeti, gde ću s tim?“
Mladić je upitao šta joj još treba.
„Ništa, ništa više, toliko sam ti zahvalna. Tako si dobar, neka je slava tvojoj majci što je odgojila takvog sina,“ – rekla je starica i zagrlila mladića.
Suze su joj se pojavile u očima. U poslednje vreme nije kupovala namirnice, samo hleb. Sin joj je oduzeo svu ušteđevinu i izbacio je iz kuće. Ostala je bez krova nad glavom, na otvorenom.
I odjednom baka upita:
„Mili moj, da li slučajno imaš nož u autu? Treba mi nož, hoću da isečem kobasicu.“
Mladić je iz auta izvadio veliki nož. Žena je odsekla kobasicu i pojela 5-6 parčića, bez hleba. To je bila njena omiljena kobasica. Muž joj ju je uvek kupovao.
Setila se svog muža. Kako je samo brižan bio, koliko ju je voleo. Kada ga više nije bilo, sin je prestao da obraća pažnju na majku, a na kraju joj je oduzeo svu ušteđevinu i izbacio je iz kuće.
Sada živi na ulici. Polako je odgrizala kobasicu gutajući suze.
„Bako, zašto plačete? Šta se desilo? Treba li vam još nešto?“ – upitao je mladić.
Baka je ispričala svoju priču. On ju je ćutke slušao, a zatim joj ponudio da uđe u kola i odvezao je kod sebe kući.
On je, zauzvrat, ispričao da je odrastao u sirotištu i da nema rodbinu; oduvek je sanjao o baki koja bi mu pekla pite i pripremala doručak ujutru.
„Ti ćeš biti moja baka, živećemo zajedno.“
Ujutru se iz kuhinje širio predivan miris sveže pečenih pita. Baka je sipala čaj i stavila tanjir s poslasticama na sto.
Mladić ju je zahvalno pogledao i rekao:
„Sanjao sam o ovome celog svog života.“
