Najgore je kada te sumnjiče za prevaru bez ikakvog razloga. Hvala Bogu, moj muž je razuman čovek i nema takve navike.
Sa Sergejem sam se upoznala pre 17 godina. Zabavljali smo se dve godine, a zatim odlučili da ozvaničimo našu vezu. Nismo dugo odlagali potomstvo, pa nam se nakon godinu dana rodila ćerka. Bili smo mlada porodica, jedno dete nam je bilo sasvim dovoljno i nismo planirali drugo. U našem odnosu je uvek vladala harmonija, zbog čega sebe smatram srećnom suprugom i dobrom majkom.
Danas naša ćerka Katja ima 14 godina. Kada je napunila 3 godine, počeli smo razmišljati o drugom detetu.
Posle nekoliko meseci, ostala sam trudna. Nadali smo se da će biti sin, i kada su se naše nade ostvarile, bili smo presrećni.
– Rodiće mi se naslednik. Bože, koliko te čekam, sine moj! – neprestano je ponavljao moj muž.
Kako se ne osećati srećnom nakon takvih reči? Tokom trudnoće, baš kao i prvi put, nije mi dozvoljavao da radim bilo šta. Ja sam samo kuvala i brinula o sebi, a sve ostalo je radio Sergej.
Približili su se dani porođaja, i tada me je muž odvezao u bolnicu. Porod je bio težak, kontrakcije su trajale dugo, ali najvažnije je bilo to što se rodio zdrav sinčić.
Kada sam ga prvi put videla, moje emocije su bile pomešane. Bila sam srećna, ali u isto vreme pojavila se zabrinutost, jer je sin imao crvenu kosu.
Moj muž ima svetlosmeđu kosu, a ja tamnosmeđu. Mislila sam da će Sergejko posumnjati u mene i zahtevati test očinstva. Ukratko, jako sam se plašila susreta oca i sina.
– Slušaj, dragi, naš mališan je tu, ali pre nego što išta kažeš, želim ti sve objasniti. Sa bebom je sve u redu, samo što mu je kosa crvena – rekla sam sa zebnjom.
– O, Bože, nasledio ju je od moje tetke! Kako mu dobro stoji! – radosno je rekao Sergej, posmatrajući dete.
Odahnula sam s olakšanjem i konačno se smirila. Sergej se počeo smejati tome koliko sam se uplašila i rekao mi da ni na trenutak ne bi posumnjao u mene.
Još jednom sam shvatila da u izboru muža nisam nimalo pogrešila.
