Po okrugu je prošla glasina da se u Berezkama pojavila baba, koja sve vidi kroz i daje dobre savete. Osim toga, ne uzima novac. Da bi uzela neki, čak i najmanji poklon, treba je dugo i tvrdoglavo tražiti. I narod je otišao kod babe Ane za savet i pomoć. Mlada žena je došla kod babe Ane. Dvadeset pet godina. – Reci mi, bako, kada ću se udati? pitala je posetilac, pre toga je detaljno ispričala starici ceo svoj život.
Sa rodnom bakom nije tako otvorena, a ovde, ne očekujući to od sebe, izložila je svu svoju nagatnu. – Uskoro, dušo. Tvoj suženi hodao je pored. Ali plaši se da ti priđe. Boli visoko ti nos. Budite ljubazni i on će vam se uskoro obratiti”, odgovorila je baka. I zaista, za mesec dana je već otišla u neveste … Ljudi su dolazili i odlazili. Neki su izlazili zamišljeni, uronjeni u svoje misli. Drugi su napustili kuću Babe Ane sa radosnim osmehom i blistavim očima. Pa ko je ona, baba Anna? Vedunja? Veštica? Čarobnica? Ni prvo, ni drugo, ni treće. Sedamdesetogodišnja Ana Petrovna je želela da živi u selu.
Odmorite se od gradske vreve. Ona je udovica, unuci su odrasli, mlađa studentka. A baka je želela tišinu. Kupio sam kuću u selu. Jednom komšiji je pomogao savet, drugi, a glasine su prolazile kroz kuće i sela. Do centra je stigao. Ali onda, odakle joj takve veštine? Anna Petrovna je u prošlosti bila profesionalna, visokoklasna psihologinja.
Plus životno iskustvo. Ona ne naručuje ništa i nikoga, ne daje nikakve tinkture. Ona vešto ispituje, pažljivo sluša i daje dobre savete. Radi ono što je radila celog života. I što je najvažnije – Anna Petrovna svojim posetiocima nadahnjuje (ne, ne hipnozom, već isključivo rečima) veru u sebe. U sopstvene snage. I kao što znate: poverenje u uspeh je pola uspeha.
