Sada imam 31 godinu. kada sam imao 23 godine, vezao sam čvor. Tokom zajedničkog života, naš suprug i naro imali smo dvoje dece – sina i ćerku. I tako, nakon 8 godina braka, odjednom sam počeo da shvatam da mi deca ne donose nikakvu sreću. Izgleda da imamo sve za potpunu sreću: čvrstu i prijateljsku porodicu, svoju kuću, novi automobil. Ali više ne želim da odgajam decu. I stalno im ne želim nešto da radim. Štaviše,,
počela sam da mrzim muža. Uostalom, on me je učinio domaćicom. Pre nekoliko godina Imao sam sjajnu ideju za posao. Samo je čovek sebi prisvojio tu ideju, otvorio posao-i on je krenuo gore. I sada sam primoran da sedim kod kuće, radim ono što sam dužan da radim, da se prepustim mužu i deci, da zaboravim na odmor i zadovoljstvo života. Muž mi ne daje novac, kupuje samo ono što sam smatra neophodnim. Kaže da čini sve za dobrobit porodice.
Što se tiče kuće, sve mi leži na ramenima. Kuvam i čistim od jutra do večeri. Zbog toga mi praktično nije ostalo prijatelja, jer ne mogu da nađem ni jednu slobodnu večer da ih upoznam. Kao rezultat toga, samopoštovanje mi je opalo, prestao sam da pazim na sebe, izgled mi se potpuno ne sviđa. Ne mogu se više smejati svojoj deci, jer mi je dosadilo da to radim zbog toga. Čovek i njegovi rođaci počeli su da razumeju,
da se udaljavam od porodice. svako od njih smatra svojom dužnošću da me zameri koliko sam loša supruga i majka. Šta da radim sada? Kako vratiti želju da uživate u životu da biste ponovo voleli decu i muža. Ljubomora mog muža ne poznaje granice. Ne mogu da odem u pozorište, na izložbu, jer čovek izgleda kao da tamo mogu da upoznam nekoga, zaljubim se u njega i napustim porodicu. Kako dalje živeti-nemam nikakvog razumevanja…
