Živela sam sa mužem pet godina, nakon čega smo se razveli. Ob promised to never marry again. Za mene je brak postao prava muke. Pre braka bila sam uspešan advokat. Na jednom od sastanaka upoznala sam muškarca s kojim sam ubrzo počela izlaziti.
Počeli smo živeti zajedno, i nakon godinu dana ostala sam trudna. To je bilo iznenađujuće, ali odlučila sam roditi. Trudnoća je prolazila dobro. Međutim, primetila sam da je muž počeo da se nervira bez razloga. Ponekad bi me zgrčio za ruku, ponekad bi počeo da viče. Rodila sam zdravog, divnog dečaka.
Dete je bilo vrlo mirno, pa sam uspela lako uskladiti posao i porodicu. Jednom, nakon posla, muž je rekao da želi ozbiljno da razgovara sa mnom. Tog večeri mi je rekao da ne želi da nastavim da idem na posao, da treba da sedim kod kuće i odgajam sina dok ne poraste.
Inače, oduzeće mi sina i razvešćemo se. Govorio je vrlo grubo i odlučno. Nisam imala drugi izlaz, pa sam odlučila, zbog porodice, da odložim posao. Međutim, nažalost, moja odluka ništa nije promenila. Muž je nastavio da se svađa zbog sitnica, zašto nije oprana čaša, zašto nije opeglana košulja.
Isprva su to bili samo povici, a potom je počeo da podiže ruku na mene. Muž mi je oduzeo telefon, isključio internet kod kuće, i zaključao nas sa sinom u kući, da ne bih mogla da pobegnem. Odlučila sam da pobegnem od njega. Pomogli su mi njegovi roditelji. Imali su ključeve od naše kuće. Jednom su bez najave došli kod nas u posetu i videli me u modricama.
Sve sam im ispričala i zamolila ih da pomognu. Svekrva je pomogla da spakujem stvari, a svekar nas je odvezao u susedni grad, odakle smo sa sinom otišli još dalje. Našla sam kuću i brzo se smestila. Obećali su da će se pozabaviti sinom, jer ga nisu tako odgajali. Sada će muž odgovarati za svoja dela. Bila sam veoma zahvalna svekrvama što me nisu ostavili u
