Nekako je moj suprug, sa kojim smo bili u braku 20 godina, izjavio da mu je sve dosadilo i da želi da raskine. Pošto smo živeli u njegovom stanu, zamolio je mene i sina da se isele – i to što pre. Nekada smo imali ukupnu ušteđevinu, ali nisam uspeo da je pravilno iskoristim, nisam kupio stan za svog sina-pa sam i sada ostao bez ičega.
Kao rezultat toga, nakon razdvajanja, moj sin i ja smo se preselili u stan za iznajmljivanje i on je mrzeo oca za ceo život. Ubrzo su saznali da je moj bivši muž počeo da iznajmljuje naš stan, a sam je počeo da živi sa nekom ženom.
Nikada se nije brinuo o nama, pa čak ni sina nije zvao. Šta god da je, uspeli smo. Sin je ušao u Uniju, i to sam! A onda je jednog dana čovek nekako shvatio gde živim – i pojavio mi se. Dugo sam objašnjavao situaciju, a ja sam tiho slušao. Ispostavilo se da je svu svoju ušteđevinu potrošio na novu porodicu, kupio im sve, izvršio popravke, pomogao u različitim troškovima.
Njegova nova supruga napustila je posao, a sva odgovornost za održavanje porodice ležala je na ramenima mog bivšeg. U kući su počeli sporovi, svađe i skandali. Ali to još nije bilo najneočekivanije.
Stvar je u tome što me je nakon priče bivši suprug ponovo pozvao u brak. Predložio je da se iseli, ali iznajmite prostraniji stan, jer u ovoj skučenosti svima neće biti dovoljno prostora. A na kraju svog govora izvadio je kutiju iz džepa i ispružio prsten.
Ali u tom trenutku sam imao samo jedno rešenje: stavio sam ga kroz vrata zajedno sa ovim prstenom. A sada sedim i razmišljam: možda nije trebalo tako? Nedavno je ponovo dobila informaciju da se bivši muž ponovo vratio svojoj novoj ženi, ali skandali im nisu ponestali! Može li se ipak vratiti? Šta savetujete?
