Čula sam mnogo priča o tazbinskim prepirkama oko stana i nasledstva, ali uvek sam mislila da će moja sestra i ja takve stvari zaobići. Moja sestra i ja smo bile veoma prijateljske, nikada se nismo svađale ni u detinjstvu ni u odrasloj dobi. Roditelji su nas pravilno odgajali. I roditelji su nam jednako poklonili po jednu.
Bilo je to pravo iznenađenje. Nije bilo potrebno ništa deliti i shvatiti ko poseduje dodatni kvadratni metar. Tako smo počeli da živimo svoj život. Sestra se udala, rodila dvoje dece. I nisam imao ništa sa svojim ličnim životom, ali je sve bilo u redu sa poslom.
I po meri našeg oca, noću je srce stalo. Majka nije mogla da se pomiri sa gubitkom i takođe je spustila kuću za njim Pi. Stan roditelja je postao prazan. A onda mi je došla sestra: – već je prošlo dovoljno vremena, moramo nešto da odlučimo sa stanom. – A šta da odlučim sa njom, sve je tako jasno. – Da ne, čini mi se da smo u ćorsokaku. – O čemu se uopšte radi? O stanu roditelja? – Tako je. – Tako je zapisano na nas, prodajmo i podelimo novac na pola.
– Ali ne želim da je prodam. – Dobro, može iznajmiti, a novac na pola. – U tome je problem. Majka me je u životu oblikovala darstvenom. Na mene sam … rekla je da već imam dvoje dece, a vi više NEĆETE imati dece. Samo što te nije želela uznemiriti, Pa nije rekla. Sestra je pokazala darstvenu: sve je bilo tačno onako kako je rekla…
postao sam tako povređen. Na kraju krajeva, nisam mislio da u našoj porodici možemo imati bilo kakve misterije ili takvo nepoverenje. Čak sam i plakala od ljutnje. Sestra mi je ipak ponudila R novac, ali ja sam to odbila. Ne plaćam zbog novca, već zbog tako nepravednog odnosa majke prema meni.
