Moj muž me je napustio i otišao kod druge žene. Verovatno mislite da plačem. Ne, ne plačem. Mom bivšem mužu je 60 godina, a meni 58. Sedela sam i razmišljala. I shvatila nešto važno: svih ovih godina živela sam pogrešno.
Često me pitaju da li postoji neki muškarac u mom životu. Ne želim da započinjem nove odnose. Moja najveća greška bila je to što nisam volela sebe. Brinula sam o mužu, o deci, pazila ih. Želela sam da budem dobra supruga. Smatrala sam da moram da kuvam, perem, slušam, popuštam, budem pokorna. Ali, pogrešila sam: to nikome nije bilo potrebno.
Žena mora da bude malo egoistična. Treba tražiti, izražavati svoje želje. Kažu da je muškarac glava porodice. Nemam ništa protiv. Muškarac sebe vidi kao kralja, a ženu kao poslugu. Ali zaboravlja jedan važan trenutak, a to je da pored kralja treba da bude i kraljica.
Ceo svoj život posvetila sam mužu. Zaboravila na sebe, svoje interese. A potrebno je uvek imati svoj život, svoje hobije. Tada bi bilo više poštovanja i straha da me ne izgubi. Ako je odlučio da ode, treba ga pustiti. Nema potrebe moliti ili terati ga da ostane. Ne treba ga preklinjati da sačuva porodicu ili to raditi zbog dece. Nema potrebe brinuti o tome šta će drugi misliti.
Ako je otišao, znači da treba da izdahneš i uživaš u životu. I najvažnije, ne treba ga oprostiti ako se vrati i bude tražio. On ne zaslužuje oproštaj. Sam je odlučio da ode, sam treba da snosi posledice. Ko prevari jednom — prevariće i drugi, treći put.
Ne savetujem započinjanje novih odnosa samo da ne bi ostali sami. Ne bojte se samoće. Samoća ima svoje prednosti. Prvo, slobodni ste, možete raditi šta god želite; drugo, živite samo za sebe, uživate u danu. Bolje ostati sam nego biti nebitan ili nečija posluga.
