Imam četiri sestre, svaka od različitih muškaraca. Mama se udavala čak pet puta. Prvi muž ju je napustio dok je bila trudna.
Potom je upoznala drugog muškarca, ali ni s njim ništa nije ispalo. Obećala je da se nikada više neće viđati s nekim, ali nije prošlo ni godinu dana, a ona je pronašla novog udvarača i od njega takođe rodila.
S njim je moja mama postupila veoma ružno. Kada je bila u vezi s trećim, srela je mog oca i zaljubila se u njega, što, grubo rečeno, predstavlja prevaru. Sa mojim ocem imala je srećan brak, ali pre 12 godina ga više nema, i posle dve godine našla je novog muža.
Ne opravdavam postupke svoje mame; to je, najmanje, pogrešno. Tako nas je rodila, ali, nažalost, ponovo je ostala sama.
S poslednjim mužem se takođe razvela i konačno stavila tačku na svoj ljubavni život. Mama kaže da se sve mi sličimo svojim očevima, ali karakterom smo otišli od nje, osim mene. Ja sam jedina koja potpuno liči na svog oca, i od toga mi je veoma drago.
Sestre su se rugale mom govoru, a samo me je starija sestra podržavala i smirivala. Ona me je mnogo toga naučila u ovom životu, i, grubo rečeno, ona me je odgajila, a ne mama. Kada se udala, nedostajala mi je, a ostale sestre su me još više ponižavale i vređale, stalno govoreći da ništa neću postići u svom životu.
Sve se promenilo kada sam se udala. Upoznali smo se na univerzitetu, a po završetku mi je zaprosio.
Sada živim veoma dobro, i porodica nam je obezbeđena. Sestre su me zamolile za oproštaj; i ja sam ih oprostila: tako me je naučila starija sestra — da ne treba da gajim zlo prema ljudima.
