Moj muž ima sestru. Nedavno smo slavili njenu tridesetu godišnjicu. Od prvog dana nismo se slagale, tačnije, nismo mogle da podnesemo jedna drugu.Svi rođaci su se okupili u restoranu da proslave njen jubilej.
Dočekali su nas veoma srdačno i veselo; to me iznenadilo, ranije nije bilo tako. Pomislila sam da nešto nije u redu i nisam se prevarila. Poklonili smo slavljenici buket ruža i kovertu sa novcem. Moja šogorica me je čvrsto zagrlila i zahvalila se. Bila sam veoma iznenađena. Poslednjih sedam godina nismo normalno razgovarale, a sada me tako čvrsto grli.
Nisam mogla da shvatim zašto su nas tako entuzijastično dočekali, jer u koverti je bila skromna suma.
Gosti su šuštali među sobom, govoreći kako je njen brat divan, kakav poklon je dao sestri, još je i novac ubacio u kovertu. Svekrva je podigla čašu i rekla tosto:
“Draga ćerko, čestitamo ti, veoma smo srećni što imaš svoj stan i možeš da stvoriš svoj kutak. Imaš divnog brata, on i njegova žena su ti dali prelep poklon.” Slušala sam i nisam mogla da shvatim: kakav stan? Nešto je očigledno bilo u neskladu. Mi imamo hipotekarni kredit, izdajemo stan koji mi je ostavila baka, i jedva spajamo kraj s krajem
Mi nemamo mogućnosti da pravimo takve poklone. Videvši da muž ćuti, pitala sam šogoricu ko je odlučio da joj poklonimo stan. Odgovor me potpuno šokirao. Ispostavilo se da je moj muž odlučio da pokloni sestri stan u kojem mi živimo, a koji je opterećen hipotekom. Obratila sam se mužu i on je potvrdio reči sestre.
Rekao je da ćemo se preseliti u bakin stan. Reći da sam bila šokirana, to ništa ne reći. Prvo, donio je odluku bez da me je konsultovao, drugo, bakin stan je u užasnom stanju, potreban mu je kapitalni remont. Mislila sam da se muž šali, nisam mogla da verujem svojim ušima. Sledećeg dana sam spakovala svoje stvari i preselila se kod roditelja. Sada moj bivši muž živi u iznajmljenom stanu.
