Kada su mojoj supruzi počeli porođaji, seli smo u auto i otišli u porodilište s kojim smo prethodno potpisali ugovor. Zakazali smo pregled kod lekara kojeg su nam preporučili naši najbolji prijatelji. Čim je Alla osetila bol u leđima, uzeli smo unapred pripremljene torbe i odmah krenuli na adresu. Očekivali smo blizance, pa je naša zabrinutost bila dvostruka. Stajao sam pored supruge tokom porođaja, držeći je za ruku. Zajedno smo pohađali specijalne kurseve i bili spremni na sve.
Na kraju se rodilo prvo dete – devojčica. Medicinsko osoblje je objavilo da je potpuno zdrava i izmerilo njenu težinu. Zatim se rodila druga ćerka, ali je atmosfera u sobi iznenada utihnula. Dete je imalo tamnu kožu. Alla se onesvestila, a ja nisam znao šta da mislim. Medicinske sestre su počele da šapuću među sobom. Kada je Alla došla sebi, pokušala je da me uveri da mi je bila verna. Ništa joj nisam rekao. Nakon toga su nas prebacili u postporođajnu sobu, ali nismo osećali nikakvu radost. Između mene i moje supruge pojavila se napetost i nijedno od nas nije želelo da pokrene tu temu. Bili smo izgubljeni u sopstvenim mislima. Kako je to moglo da se dogodi?
**Nisam imao pojma kako da objasnim ovu situaciju našim roditeljima i prijateljima. Kada su svi stigli i videli „rezultat“, majka moje supruge je počela da je brani na sve moguće načine, govoreći da je spremna da uradi test ako ja i moja majka ne verujemo u Allinu vernost. Ali moja majka ju je prekinula i rekla:
– Ne brinite, verujem u vernost svoje snaje. Nije u tome problem. Ovde sam, najverovatnije, ja kriva.
Nekada sam studirala na univerzitetu i bila u vezi sa tamnoputim mladićem. Nismo dugo bili zajedno, a kada se on vratio u svoju domovinu, saznala sam da nosim njegovo dete. Na moje iznenađenje, rodilo se dete – moj sin – sa belom kožom. Nisam ni slutila da će moja veza sa tim čovekom imati posledice u budućnosti.
Svi smo odahnuli s olakšanjem, a ja sam se izvinio supruzi što sam sumnjao u nju.
