Kada je zazvonio budilnik, sa žaljenjem sam uzdahnula, prekidajući san u kojem sam nosila prelepu venčanicu. Setila sam se reči svoje bake da videti sebe u snu u svetloj haljini i diviti se svom odrazu u ogledalu znači lepe promene u životu. A promene su mi bile preko potrebne, jer je moja rutina postajala nepodnošljiva.
Uprkos strahu od godišnjeg izveštaja, bila sam ushićena spoznajom da sam ga konačno završila u dva ujutru, otkrivši malu grešku koja mi je stvarala probleme nekoliko nedelja. Sa radošću sam obavljala svoje jutarnje poslove, pevušeći pesmicu i spremajući sebi kajganu za doručak.
Dok sam bacala ljuske od jaja, jedna je odskočila od prepune kante za smeće, što me podsetilo da je konačno vreme da ga iznesem. Tada sam na ulici pronašla staru crnu kesu i čula iz nje tužno mjaukanje. Unutra se nalazilo mače, pored kojeg nisam mogla samo proći.
Malog sam ostavila kod svoje starije komšinice dok se ne vratim s posla. Međutim, zaboravila sam da mu kupim hranu, pa sam se vratila u prodavnicu. Uzela sam i sebi nešto ukusno, ali na povratku sam se sudarila sa jednim muškarcem, zbog čega su mi namirnice slučajno popadale po asfaltu.
Čovek se izvinio i ponudio mi bombone, koje sam u početku odbila. Insistirao je, i na kraju sam prihvatila. Pomogao mi je da donesem namirnice do kuće, a putem smo otkrili da imamo mnogo toga zajedničkog. Čak je imao i psa, a nakon nekog vremena mače koje sam spasila sprijateljilo se s njegovim psom.
Počeli smo da se viđamo, i četiri meseca kasnije već sam isprobavala venčanice, prisećajući se svog sna i kako mi se život promenio na bolje.
