**Jednog dana, Vasilisi je pozvala majka i zamolila je da dođe u goste, ali ona nije imala nikakvu želju ponovo ići na selo. Nije joj se dopadalo da boravi tamo, posebno nakon poslednje posete.
Tokom te posete, majka Vasilise je mislila da će jednogodišnji unuk mirno sedeti i gledati crtaće, ali on je bio aktivno dete koje je stalno trebalo nečim zabavljati.**
**Majka je neprestano uzvikivala naredbe – skloni se, ne diraj i slično. Sin Vasilise nije bio naviknut na takav način komunikacije, a baka ga je čak plašila kaišem. Vasilisa nije mogla dočekati dolazak muža kako bi što pre otišli.
Vasilisa je već dugo živela u prestonici, dok su njeni roditelji, čim su otišli u penziju, preselili u provinciju. Bila je u braku sedam godina i imala je poteškoća tokom trudnoće, ali prošle godine u porodici se rodio dečak. Bio je fizički zdrav, ali je imao određene probleme sa nervima.
Vasilisa je trčala kod raznih lekara kako bi otkrila uzrok i započela lečenje, dok je njen muž radio da izdržava porodicu. Nisu pozivali njene roditelje kod sebe jer su živeli u malom iznajmljenom jednosobnom stanu, pa su se cele godine viđali samo putem video-poziva. Tek pred praznike su otišli kod njenih roditelja u goste, a to se ispostavilo kao katastrofa!
Majka Vasilise smatrala je da joj je unuk neposlušan i nevaspitan. Vasilisa je u suzama pozvala muža i zamolila ga da što pre dođe po njih i vrati ih kući. Ali njena majka se i dalje pravila kao da se ništa nije dogodilo.
I sada ih ponovo poziva u goste, a Vasilisa ne zna šta da radi.**
